Oni po dolasku u Vašington nisu razmišljali o tome na kakvoj stolici i za kolikim stolom će sedeti, nisu razmišljali o tome kako će mediji pisati o toj poseti – znali su unapred pravila igre po kojima su avansno već optuženi za izdajnike – bilo je to „nezgodno“ vreme, a znali su i da je bilo „sad ili nikad“. Novembra 1999. godine, nekoliko meseci posle NATO bombardovanja grupa srpskih opozicionara pozvana je u Vašington da se susretnu sa predstavnicima američke vlade i Kongresa, pa i sa omraženom Madlen Olbrajt. U seriji razgovora srpska opozicija je prvi put dobila konkretni mig da su Amerikanci spremni da pomognu u rušenju režima Slobodana Miloševića.
U Vašingtonu su bili Zoran Đinđić, Goran Svilanović, Velja Ilić, Vladan Batić, Milan St. Protić, Zoran Živković i Dragoslav Avramović.
A onda je došao jedan poziv za susret van protokola, možda da se nigde ne zabeleži, sa čovekom čije je ime, malo je reći, odzvanjalo na loše – zvao je Ričard Holbruk.
Holbruk je na toj večeri – na koju su srpski opozicionari otišli uprkos mišljenju većine da to možda i nije dobra ideja – išao „u glavu“ i rekao da opozicija u Srbiji može da pobedi samo filipinskim metodom. Mislio je na dolazak na vlast Korazon Akino 1986. godine na Filipinima.
„Treba vam ujedinjena opozicija i jedna ličnost kao simbol otpora. Tamo je to bila Kori Akino. A ko je vaša Kori Akino?“, pitao je.
Zoran Đinđić je ispred opozicije imao spreman odgovor.
Bio je to jedan čovek iza kog je mogla da stane cela opozicija, čovek koji je mogao da okupi iza sebe široke mase, neuprljan, čovek koji je mogao da računa na glasove razočaranih miloševićevaca…
Đinđić je Holbruku rekao:
„Sedi pored vas. To je profesor Avramović“…
U velikom dosijeu o Petom oktobru u novom broju Nedeljnika čitajte:
-Susret sa Holbrukom u Vašingtonu i sa Olbrajtovom u Berlinu
-Kako je Deda Avram trebalo da postane predsednički kandidat
-Ubeđivanje Mila Đukanovića i „nož u leđa“ Zoranu Đinđiću
-Uloga Rusije i novog predsednika Putina
-Ko je nagovarao Koštunicu da pristane na drugi krug izbora
-Da li je poraz petooktobarske političke elite ujedno i poraz 5. oktobra
-Ispovest diskretnih uličnih heroja prevrata
-Gde su bili predstavnici današnje vlasti i opozicije
PLUS: Šta o Petom oktobru (zaista) misli Vojislav Koštunica i šta nam je 20 godina kasnije rekao jedini od lidera DOS-a koji je i danas u vlasti Rasim Ljajić
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 1. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
