Nekadašnji predsednik Srbije u razgovoru za Nedeljnik govori o svojoj kosovskoj politici, koliko je ona odredila njegovu političku sudbinu, zašto je Srbija postala zemlja jedne teme i prvi put na jednom mestu iznosi sve detalje čuvenog sastanka sa Angelom Merkel 2011. godine kada joj je rekao „istorijsko ne“ i za koji se veruje da je označio kraj njegovog boravka na vlasti
***
Da li ste podelu i kao predsednik videli na isti način i da li je tada bilo prostora da se ta ideja sprovede? Pominjalo se da je i Đinđić bio za podelu, koliko je to bilo zaista njegova politika?
Ja sam neposredni svedok razvoja ideje podele Kosova. Kada se rodila ideja da se formira časopis „Javnost“, koji je tada u komunističkoj Jugoslaviji bio najavljen kao opozicioni list, tu ideju su generisali moj otac, Dobrica Ćosić i Zoran Đinđić. Taj projekat je oživeo mnoge teme o budućnosti uređenja države i društva, pa između ostalog i ideju o podeli Kosova. Oni su bili ta zamišljena redakcija časopisa i to se sve dešavalo u Jovanovoj 38, na terasi našeg stana. Ja sam im pomagao kao „tehničko lice“. Oni su svi tada bili za podelu Kosova, dakle i Đinđić. Naslanjali su se na knjigu profesora Krstića koji je govorio da se na Kosovu mora poštovati srpski državno-istorijski i albanski etnički princip i da u uvažavanju ta dva principa treba pronaći rešenje. To je suštinski ideja kompromisa. I to je moglo da se reši u okviru Jugoslavije.
Nakon toga Zoran Đinđić ništa nije menjao u svom stavu, samo su se menjale političke okolnosti. Neverovatna igra sudbine je dovela do toga da je Dobrica Ćosić postao predsednik Jugoslavije, Zoran Đinđić je postao premijer Srbije, a ja sam postao predsednik Srbije. A svi ovi razgovori i projekti su se dešavali na terasi stana mog oca, koji je odbio ponudu opozicije da devedesete bude predsednički kandidat.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 637
Tagovi
