Posle Vlada Divca i Dina Rađe, još jedan igrač iz neverovatne generacije mladih jugoslovenskih igrača s kraja osmadesetih godina prošlog veka je ušao u Kuću slvanih. Onu „pravu“, američku, nejsmitovu kuću slavnih gde „stanuju“ najveća imena svetske i NBA košarke.
Toni Kukoč je novi stanovnik Kuće slavnih, gde ga je uveo njegov saigrač iz Bulsa Majkl Džordan.
Pričaće se danas o tome ko je i kakav je igrač bio Toni Kukoč, a jedna priča iz njegovih početaka u splitskoj Jugoplastici dovoljno govori o tome.
Tu priču je za Nedeljnik ispričao svojevremeno čuveni trener Božidar Maljković. O splitskim danima je rekao:
On je svojevremeno u velikom intervjuu za Nedeljnik, prisećajući se dana u Jugoplastici rekao:
“Ubeđen sam da bi svaka majka želela da uda svoju ćerku za mog igrača. Sa svima sam ostao veliki prijatelj. Rađa mi svake godine dolazi bar dva puta u Beograd. Sa Zoranom Savićem se redovno viđam u Marbelji. Duško Ivanović mi je kao član familije. Perasović isto. Onda moj Srbin Zoran Sretenović, takođe.
Najdalje nam je otišao Kukoč, u Ameriku, sada igra golf. On je najbolji igrač kog sam trenirao. To majka retko rađa. Kukoč je u mladosti trenirao stoni tenis i dobijao reprezentativca Jugoslavije Zorana Primorca. Igrao je i fudbal u Hajduku izvanredno. I kada bismo profesor Aca Nikolić ili ja nešto kritikovali igrače, stalno govorili – košarka se igra, ne može se igrati sa košarkom, Aca bi onda dodao: Dobro, to ne važi za Tonija, ti se, Toni, igraj malo”.
