Nakon što je test iz matematike procurio, neki đaci i roditelji, tražili su da se polaganje male mature ukine, a to bi, smatraju prosvetni radnici, značilo da bi upis u jedan broj srednjih škola, naročito najtraženijih, praktično bio nemoguć.

Kao razlog za to navode činjenicu da bi se tako pojavilo mnogo više učenika sa istim brojem poena od predviđene upisne kvote.

„Upis u srednje škole samo na osnovu ocena iz osnovne je najgore moguće rešenje, ali je u ovakvoj situaciji, kada postoji sumnja u regularnost završnog ispita, jedino fer. Kakve su garancije da i završni ispit iz srpskog jezika nije, kako to kaže ministar, „provaljen“? Možda ne na nivou države, ali je dovoljno da je hiljadu učenika imalo rešenja pre testiranja“, kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Ukazuje da problem poklanjanja ocena postoji više od decenije i da je prisutan, kako u osnovnim tako i u srednjim školama. Markov ocenjuje da je u situaciji kada svi jure za prosekom, znanje potpuno obezvređeno.

Država nikad nije obelodanila podatke o uspehu učenika u srednjim školama, ali je zato statistika u osnovnim porazna. Podaci za prošlu generaciju malih maturanata svedoče da je skoro polovina od njih oko 70.000 bila odlična na kraju osmog razreda, a svaki peti je imao sve petice.

Oko 42 odsto je završilo osmi razred sa odličnim uspehom, trećina je bila vrlo dobra, oko 22 odsto dobri, a svega jedan odsto je imalo dovoljan uspeh. Prosečan opšti uspeh u osmom razredu za tu generaciju je 4,09.

Svaki sedmi učenik u Srbiji završio je osnovnu školu kao vukovac. Drugim rečima, svaki deseti dečak i svaka peta devojčica se u generaciji izdvajaju kao izuzetni, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja (imaju sve petice od petog do osmog razreda), već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu na takmičenju.

Prema broju vukovaca prednjače školske uprave Leskovac (20 odsto), Niš (18), Kosovska Mitrovica i Jagodina (16).

Direktorka XIV beogradske gimnazije Marija Miletić kaže da je toliki broj vukovaca nerealan i da po generaciji objektivno treba da ih bude najviše 10 odsto. Od 262 maturanta ove gimnazije svega 22 su vukovci, a gotovo svi su se s tim priznanjem ili jakim odličnim uspehom upisali u tu školu.

„Stvorio se strahovit pritisak roditelja da ako nisi odličan, ti si ne samo loš đak, već i loše dete. Deca pucaju jer ne mogu da izdrže taj tempo“, ističe Miletić.

Smatra da učenici treba da se upisuju u srednje škole na osnovu uspeha iz osmoletke i rezultata na maloj maturi i da „sistem ne može da se ruši“, a da onaj ko je doveo do ovakve situacije mora da odgovara.

Aleksandar Markov kaže da pritisci da se ocene poklanjaju dolaze sa različitih strana, između ostalog od roditelja i direktora, ali da dobar deo odgovornosti snose i nastavnici koji idu linijom manjeg otpora.

Komentara

  1. A
    22. јун 2019. 23:04

    Zaista je sramotno koliko je znanje obezvređeno! Bitne su ocene, ali kome? Poklanjaju se ocene, brišu, prepravljaju...Onda gleda se neki interes i učenici koji nisu najbolji postaju po ocenama, iako to sigurno ne zaslužuju! Obezvređuju se dobri učenici i njihov trud,rad...Kuda sve ovo vodi?!

  2. Jecka
    23. јун 2019. 09:03

    Jeste.. Ali tI VUKOVCI se pokazu na prijemnom.ispitu... sve ispod 10 bodova :)

  3. KoJa
    25. јун 2019. 22:43

    Vukova diploma je kao i sve vredno, normalno, kulturno, zdravo, u ovoj zemlji potpuno devalvirana i obesmisljena. Sve se moze kupiti, potkupiti, sve je na prodaju, obraz je djon, rialiti program je glavna zabava miliona... Ogledalo društva i propale porodice jeste današnja polupismena omladina sa krajnje siromašnim fondom reči i brojnim rupama u osnovnom obrazovanju i kulturi. Ne treba da budete nikakav stručnjak, porazgovarajte sa tim nosiocima Vukove diplome i već posle par minuta biće vam kristalno i porazavajuce jasno koliko malo njih je zapravo zaslužilo svoje ocene. PISA test i jako loši rezultati naše dece na njemu jasno pokazuju i da je naš školski sistem los i da deca nemaju praktično, primenjivao znanje niti umeju da razmišljaju. Brojni su problemi koje naše školstvo ima. Naravno, to je samo odraz problema u društvu i porodici. Roditelji prave brojne greške koje se kasnije teško ispravljaju, a onda dete dodje u los školski sistem, društvo ga bombarduje totalno iskrivljenim i poremećenim sistemom vrednosti, idolima i uzorima. Stvorio se začarani krug iz koga je jako teško naći izlaz. A ne vidim da se neko od nadležnih mnogo potresa oko ovoga.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.