Sve što bismo hteli da znamo o današnjoj Irskoj, sto godina od Anglo-irskog sporazuma kojim su Britanci predali vlast Irskoj Slobodnoj Državi, preteči Republike Irske, verovatno bi moglo da se pronađe u odgovoru koji mi je poznanik Džastin iz Korka – student srpskog jezika koji je došao da živi ovde – dao na ono glupo i banalno, a opet nekako neizostavno pitanje, posebno posle nekoliko pinti „ginisa“: „Šta, ti bi da se preseliš u Srbiju?“ Odgovor je glasio: „Vidiš, druže, zato što je Srbija ono što je Irska nekada bila.“
Irska je ovog januara obeležila vek od uspostavljanja samostalne države, sporazumom od decembra 1921. kojim je okončan trogodišnji rat, u januaru 1922. godine priznata je Irska Slobodna Država – u tom trenutku formalno još pod britanskom krunom. To svakako nije zadovoljilo vođe irskog nacionalnog pokreta, ali je zaustavilo rat sa Britancima i bilo uvod u građanski rat koji na neki način uz razna primirja i dogovore traje, makar u glavama ljudi, i do danas.
Istovremeno, početkom februara obeležava se još jedan važan datum za Irsku, s tim što je ovaj datum važniji za ceo svet, sto godina od objavljivanja prvog izdanja romana „Uliks“ Džejmsa Džojsa, sto godina, dakle, od verovatno najvećeg „književnog prevrata“:
„Svi smo mi moderni izašli ne iz Džojsovog šinjela, nego iz džojsovskog košmara, iz džojsovskog veličanstvenog poraza! Moderni evropski roman zapravo i ne čini ništa drugo nego pokušava da Džojsov veličanstveni poraz pretvori u male pojedinačne pobede“, pisao je o Džojsu Danilo Kiš.
Ceo tekst o Irskoj, Džojsu i o tome zašto su Irci i nama važni objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 27. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
