Književnik Svetislav Basara, gostovao je u emisiji „Izvan okvira“ sarajevske TV N1 i tom prilikom govorio nacionalizmu i izgradnji kulturnog modela i odnosa prema istoriji i sadašnjosti, koji bi bio suprotstavljen dominantnom nacionalističkom modelu, o Dobrici Ćosiću i Handkeu.
Basara je suprotstavljanje nacionalizmu nazvao uzaludnim poslom i dodao da je nacionalizam kao zavisnost.
„Bojim se da je to nemoguć posao. Kad čovek ima 50 godina, pa ako se 35 godina svakodnevno fiksao heroinom, on ne može tek tako da kaže – ja više neću. Nacionalizam je jedna vrsta zavisnosti. U Srbiji sve to traje predugo. Mi nemamo nijedan kulturni model osim nacionalističkog. Bez toga nema Srbije – raspada se. I ovako se raspada, a kamoli bez toga“, rekao je pisac.
On je podsetio da su u Jugoslaviji nacionalistički ispadi bili zabranjeni i kažnjivi i da bi takvu praksu trebalo uvesti i u „državice“ nastale raspadom SFRJ.
Govoreći o nasleđu Dobrice Ćosića, kojeg jedni nazivaju ocem nacije, a drugi ideologom zla, Basara podseća na stranicu iz piščevog dnevnika na dan kada je počela opsada Sarajeva.
„Gde god kod Ćosića zagrabite, pronaći ćete nešto takvo ili čak gore. Ćosić je proizvodio lošu fikciju. On je bio veliki demagog, neprestano je bio na vezi sa svim koji su se docnije prokazali u ratovima. On je bio operativac, a u Drugom svetskom ratu je bio komesar. Osim što je pisao, on je i deolovao – to je bilo mnogo opasnije“, rekao je Basara ističući da je teško naći ideologa tog formata u današnjoj Srbiji.
Kada je u pitanju dodela Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu, srpski pisac kaže da je reč o odličnom piscu i da ne veruje da Nobelovac ima bilo kakvu ideologiju.
„Mislim da Handke nema nikakvu ideologiju. Reč je o odličnom piscu, ali koji je u jednom momentu podržao Miloševićevu razaralačku politiku. Kakvi su njegovi motivi, to možemo da nagađamo. Ako je on u Miloševiću video anti-imperijalistu, mislim da bi moglo u pitanje da se dovede njegovo mentalno zdravlje“, zaključio je Basara.
Tagovi
Roko
Nacionalizam je spojni sud kada sipate na jednoj strani ona izadje na drugoj. Lako je stajati sa strane i kritikovati neke dogadjaje koje ste saznali iz novina i stvarati misljenje iz takvih izvora. Danas je svako pametan i spreman da osudjuje dogadjaje od pre 30 god ne pitajuci se gde si bio kad je grmelo. Lako je pricati o necemu kad bi bilo a da pritom niste doziveli situaciju u kojoj vam niko nije garantovao ni minimum egzistencije kada ste izgubili posao od koga zivite kada vam je zivot visio o koncu i odluci usijanih glava koji su spremni da zbog ostvarenja ideja drzave ljudfski zivot je postao besmislen i nistavan jer pripadate drugoj strani koja je proglasena neprijateljem. I kada na to sve reaguju ljudi koji su svojom ulogom duzni da reaguju Vi ih nazivate nacionalistima ili su po Vasem trebali da cute kao sto se cutalo za vreme Broza da se neki nebi uvredili a koji su i posle toliko godina ponovili dobro naucenu lekciju.
Zoran Sretic
Uf, pa Handke je o svojim razlozima ostavio pisan trag, tako da ako ne znaš, ne nagađaj već pročitaj. U svakom slučaju, čoveku, s obzirom da je poznavao kontekst II sv. rata u Jugoslaviji i ustaškog genocida, nije bilo logično izveštavanje koje je iz austrijskih i nemačkih medija dopiralo do njega o građanskom ratu u Hrvatskoj i Bosni. Seo je u kola došao i proverio verziju druge strane u ratu. Kada o tome Handke piše, on čitaocu daje i kontekst, kako je došao u Srbiju, kako finansira svoj put i boravak, ko mu je izvor informacija i domaćin (tj. fixer) sve ono što od zapadnih izveštača sa ratnog područja nije mogao da sazna (kako si došao do informacije, ko te finansira i ko ti je fixer i da li imaš izvore i na drugoj strani). Drugim rečima, on čitaoca unapred upozorava da kada čita ono što on piše uzme sve u obzir, pa i to kako je u Srbiju došao i kako je do informacija stigao. Suštinski, on nije branio Srbe, nije negirao srpske zločine nad Muslimanima, već je postavio pitanje neizveštavanja o žrtvama srpske strane. On ne spori masakr u Srebrenici već kvalifikaciju, upravo zbog toga što je kvalifikacija genocid moguća samo u kontekstu negiranja srpskih žrtava na tom istom području. U tu svoju priču čovek je založio svoj umetnički ugled, rizik da ga na svetskoj književnoj sceni proglase "mrtvim pesnikom" (kao Marko Ristić svojevremeno Crnjanskog) rizik koji je za Basaru nepojmljiv. Sa svojom pozom Basara ne preuzima nikakav rizik, niti na srpskom niti na bosanskom tržištu, naprotiv. Basara vozi taj ideološki talas koji je lukrativan. Ne rizikuje svetski ugled jer ga nema, ali valja očuvati lokalni kojeg ima. Prema tome, Handke pokazuje nešto što Basara nikada nije ni imao. Građansku hrabrost protiv ideološkog jednoumlja. Niko tu nije lud, ali je neko jeste luda.
Skender
Bravo! Ali deset puta bravo!!! Sto puta!!!!!!!!
ziggo
Ako se ovo sto puta bravo odnosi na Basaru, onda se slazemo.
sasha
JUGOSLAVEN: Evo jos jednog Jugoslovena, koji se poziva na staro JUgoslavnestvo, koje naravno kaznjava svakog nacionalistu! Eh Jugosloveni, 40 godina ste pricali price, a prvi put kad se narod upita oni svi u glas: RAZLAZ! Znam, za sve su krivi nacionlaisti, vi Jugoslaveni nistE nikad nizasta krivi... Vas je MARSAL oslobodio svake krivice...