Bizarno, ali u odnosu na Nestorovića, Nacionalno okupljanje, što bi se reklo alkoholičarsko-narkomanskim žargonom, „ne radi“ dovoljno. Nekako je postalo uštogljeno u svojoj prigodnoj pretencioznosti i nekako „lajt“ u odnosu na globalnu ezoteriju „čobanskih dana“ „ekstravagantnog“ pulmologa Nestorovića koji je dokaz hegelijanskog „duha istorije“, jer da nije bilo korone doktor bi ostao samo ugledni dečji pulmolog, i šira javnost za njega ne bi ni znala, kao što ne bi saznala za Dariju Kisić. Pa i politički intimno, Vučiću je bliži Nestorović od Milice i Boška, bar onoliko koliko mu je bliži „Informer“ od „Politike“. Uostalom, neformalno jedino se Nestorovićeva lista zove po jednoj nacionalnoj TV frekvenciji – „Hepi“ lista. Čak ni „Srbija ne sme da stane“ nije toliko „Pink“ lista.
Vučić je napravio izborni perpetuum mobile u kome je postao nepobediv. Ali i bez izborne patologije SNS bi sa Vučićem kao suštinskim liderom, bila najjača partija na izborima u Srbiji. Samo ne ovoliko. Otuda i psihološka priprema terena, pa je Vučić i rezultat od 35 odsto (koji bi u regularnim izbornim uslovima bio više nego optimalan za SNS) predstavljao kao zaveru da se spusti SNS a time i destabilizuje država jer se partija i država poistovećuju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
