Nad Italijom se ne nadvija bauk fašizma, ali to ne znači da fašista južno od Alpa nema: ima ih malo, ali ne toliko malo da bi mogli da budu ignorisani. Antifašista ima mnogo više, ali nedovoljno da bi bili apsolutna većina. U poslednjih par decenija je znatno porastao broj anti-antifašista, toliko da su postali tiha većina, i zato su na izborima u zadnje četiri godine pobeđivali Pokret pet zvezda, Liga Matea Salvinija i po svemu sudeći krajem septembra Braća Italije.
Italijanski anti-antifašisti ne čuvaju u podrumima biste Benita Musolinija i uramljene prve strane dnevnika „Il Popolo d’Italia“, niti pevaju „Giovinezza“, ali po pravilu imaju simpatije za Donalda Trampa, Viktora Orbana, Marin Le Pen, i EU vide kao neku vrstu „ludačke košulje“ nametnute suverenim narodima. Dakle, Italiji ne preti fašizam, već „trampizam“, „orbanizam“ ili još preciznije – sa Melonijevom u palati Kiđi Italija bi mogla da postane mediteranska Poljska.
Cela analiza Željka Pantelića objavljena je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
