Bila je sreda, šest sati… pardon, sedam sati uveče kada je… opet pardon, osam sati uveče, oprostite na ovome, napokon je jedan naporan dan ulazio u svoje poslednje sate, dan u kojem su svi bili rastrzani i nervozni, što se uglavnom pripisuje velikim vremenskim oscilacijama i amplitudama, kako se to proizvoljno lupeta, temperatura vazduha spustila se za nekih petnaest stepeni, ali u svemu tome se ubedljivo isticao Fric svojom nervozom, i kako se to lepo kaže, širio je nemir oko sebe, pa je čak i naratora dodatno poremetio odmah na početku. Kod Kineza Lija je bilo prisutno očigledno uznemirenje, ležao je ispod stola u trpezariji, ruke su mu bile prekrštene na grudima i tresao se, i pored njega je leškario Profesor filozofije, koji je prebacio desnu nogu preko levog kolena i kažiprstom čačkao nokat na palcu. Na kauču je ležao Poštar i dremao, bio je spreman za put, dok je Dobrila u spavaćoj sobi gledala nešto na svom telefonu. I tad se Fric pojavio iz kupatila sa plavom kapicom za vaterpolo na glavi, zaobišao je spakovane i poređane kofere i torbe u predsoblju, ušao je u trpezariju, napunio je veliku šolju kafom, seo je za trpezarijski sto i zapalio cigaretu…
NOVI NASTAVAK KULTNE KOLUMNE SRĐANA VALJAREVIĆA U NOVOM NEDELJNIKU
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. AVGUSTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
