Jesen je stigla, noći su hladnije. Potrošnja gasa se blago povećala, upozorava šef nemačke Savezne agencije za mreže Klaus Miler: „Da li će zima proći bez restrikcija, zavisi od ponašanja privatnih domaćinstava“. On kaže da neki građani nisu shvatili da moraju da podese grejanje kako bi se uključilo tek kada je stvarno hladno.
Ono što je po letnjim vrućinama izgledalo neodređeno, sada je Nemačku pogodilo svom snagom. Rusija je zavrnula ventil Severnog toka 1. Cene energenata su u stalnom porastu.
U Bundestugu je šef opozicionih demohrišćana (CDU) Fridrih Merc rekao da je reč o „egzistencijalnoj krizi“, zahtevajući da se pri kancelarskom kabinetu osnuje Savet za energetsku bezbednost: „Moguće je da će se situacija narednih dana, nedelja, meseci dramatično zaoštriti.“
„Da li su Nemci poludeli?“
Kao lider najveće opozicione partije, Merc koristi priliku da u budžetskoj debati frontalno napadne vladu, pre svih zelenog ministra ekonomije Roberta Habeka. On je objavio da će poslednja nemačka nuklearna elektrana po planu biti skinuta sa mreže krajem godine, i da će biti rezerva.
„Čitav svet gleda Nemačku i kaže: da li su Nemci poludeli, pa u ovakvoj situaciji obustavljaju rad tri nuklearne elektrane, koje bi bile u stanju da snabdevaju električnom energijom deset miliona domaćinstava?“ Merc je dodao da ta odluka možda smiruje partijsku bazu Zelenih pred izbore 9. oktobra u pokrajini Donjoj Saksoniji, ali možda nanosi „nepopravljivu štetu nemačkoj ekonomiji“.
Merc je dodao da mnogi nemački privrednici imaju narudžbine kakve nisu imali godinama, ali ne mogu da odrade naručeno. „To je povezano sa stopom inflacije, smanjenjem vrednosti novca, ali i sa dobavljačkim lancima.“
Habek i insolventnost
Kancelar Olaf Šolc i njegov ministar privrede Habek morali su sa svojih mesta u Bundestagu da slušaju kako Merc optužuje vladu da njenoj ekonomskoj politici nedostaje i kompas i „sposobnost strateškog razmišljanja“. Merc je dodao da ministar privrede deluje „bespomoćno“.
Ukazao je takođe i na Habekov nedavni televizijski nastup, u kojem je on na pitanje da li krajem zime očekuje talas proglašavanja insolventnosti u privredi, odgovorio: „Ne, ne očekujem. Mogu da zamislim da određene branše jednostavno jednom prestanu da proizvode.“
Taj nezgrapni nastup ministra privrede mora da se nije dopao kancelaru Šolcu, ali nije dopustio da se to primeti u Bundestagu. Energično je branio politiku svoje vlade i pri tome je njegov nastup izazvao čuđenje. Samo kratko se držao svog napisanog govora i na poznat, precizan način opisao šta su se vladajući socijaldemokrate, Zeleni i liberali kao koalicioni partneri dogovorili u vezi s paketom mera koje bi trebalo da finansijski rasterete građane.
Naelektrisani kancelar
Šolc je onda sve više pokazivao bes, bio je sve glasniji, počeo je da gestikulira, podizao je i spuštao pesnicu. Ništa nije ostalo od „Šolcomata“ sličnog robotu, kada je demohrišćanskoj opoziciji prebacio da je pod njima nemačka vlada učinila Nemačku zavisnom od ruskih energenata.
„Niste bili sposobni da uvedete obnovljivu energiju. Vodili ste odbrambenu borbu protiv svake pojedine elektro-vetrenjače“, rekao je Šolc pokazujući na mesta gde sedi opozicija. Onda je dodao da prethodna, konzervativna vlada nije ni primetila da se skladišta s gasom sistematski prazne. „Neodgovorna politika CDU je ta koja nas je dovela u ovu situaciju”, rekao je Šolc. Pritom je samo usput spomenuo da su njegove socijaldemokrate učestvovale u koalicionoj vladi Angele Merkel, setivši se da je kao ministar finansija u toj bivšoj vladi inicirao gradnju terminala za tečni gas.
Moguće ograničenje cena
Šolc kaže da je vlada obezbedila popunjena skladišta gasa, a pobrinuće se i za to da padnu cene energije. On se poziva na diskusiju o mogućem ograničenju cena gasa i električne energije na nivou Evropske unije i na gradnju terminala za tečni gas. „Dobro ćemo proći kroz ovu zimu“, rekao je kancelar i onda dodao da će se „velikom brzinom postići nezavisnost od energije iz Rusije“.
Kancelar je govorio pola sata i oduševio svojom iznenadnom emocionalnošću i sopstvene poslanike koji su na kraju ustali da aplaudiraju. „Mi smo u vremenu kada su mnogi uzbuđeni, ali ja ne spadam u njih“, rekao je Olaf Šolc prošlog vikenda u jednom televizijskom intervjuu. Sadašnji izliv emocija pokazuje koliko je nemački kancelar sa svojim timom izložen pritisku.
Svađu u koaliciji može da vidi baš svako
Sve većom brzinom se energetska kriza pretvara u ekonomsku krizu, koja preti da povuče Nemačku u recesiju. Vladajuća koalicija namerava da izdvoji 65 milijardi evra da bi u najmanju ruku ublažila najteže posledice krize.
Ali, hoće li to biti dovoljno? U vladajućoj koaliciji ne vlada jedinstvo o ispravnom putu iz krize. Samo jedan primer je stav liberala da bi trebalo produžiti radni vek nuklearnih elektrana, dok su Zeleni striktno protiv toga.
Ljubomoran pogled na Zelene
Uz sve to, prema anketama, podrška socijaldemokratama opada. Oni su na izborima dobili najviše glasova – 25,7 odsto. Sada imaju podršku 17 odsto birača. I liberali su izgubili deo podrške. Ali Zeleni su za vreme devetomesečnog učešća u vlasti dobili veću podršku i sada su ispred socijaldemokratskog koalicionog partnera. To u koaliciji svakako dovodi do zavisti i ljubomore. Prethodnih nedelja su čak i vodeći političari koalicionih partnera vodili verbalne čarke.
Očito se kancelar Olaf Šolc u tim prepirkama drži po strani, ali verovatno iza kulisa vrši pritisak na sve da sačuvaju jedinstvo, naročito kada se zna da će u pokrajini Donjoj Saksoniji izbori biti održani 9. oktobra. Svađe na saveznom nivou mogu se odraziti i na pokrajinske izbore. Odmah posle izbora će se nastaviti prepirka o tome koliko dugo će još raditi nuklearne elektrane. Jer, jesen je stvarno tu, pa hladnoća ne dolazi samo noću.
Tagovi
