Naftni embargo i posledice: Kako je EU jedva demonstrirala postignuto jedinstvo

Samit Evropska unije u Briselu udovoljio je Mađarskoj i doneo odluku o polovičnom naftnom embargu protiv Rusije. Jedinistvo Unije s mukom je očuvano. Šta se može dalje očekivati?

Kompromis je postignut tokom noći: do kraja godine bi EU trebalo da prestane da kupuje rusku naftu koja se isporučuje preko morskih luka, piše Dojče vele.

Mađarska, Slovačka i Češka će u početku biti izuzete od embarga EU na rusku naftu – koja se isporučuje naftovodom. Uzgred, Bugarska i Hrvatska su takođe za sebe tražile i dobile izuzetke – duže prelazne periode za naftni embargo.

Najvažniji rezultat za šefove država i vlada na samitu u Briselu: očuvano je jedinstvo EU i zadržana sposobnost delovanja. Olakšanje na sve strane.

Dobar poker

Bio je to „tipičan pregovarački poker EU koji na kraju ipak uspe“, umiruju neke diplomate EU. Drugi vide prilično jasne pukotine u jedinstvu EU.

Čini se gotovo bizarnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao da opomene samit EU da se reši spor oko embarga na naftu. „Interni sporovi samo dovode do toga da Rusija povećava pritisak na Evropu“, rekao je Zelenski u svojoj video-poruci za sastanak u Briselu.

Mađarski premijer, Viktor Orban, povukao je pretnju vetom – i time je oslobođen put do šeste runde drastičnih sankcija Rusiji, koja već tri meseca vodi rat u Ukrajini. Orban je ovog utorka imao rođendan i zauzvrat dobio veliki politički poklon od EU. On je nedeljama uspešno odolevao oštrijim sankcijama Rusiji jer je njegova zemlja potpuno zavisna od gasovoda „Družba“ kojim je Sovjetski Savez snabdevao bivše bratske komunističke države. To ime danas deluje prilično zastarelo.

Letonski premijer Krisjanis Karins kaže da je jasno da bi Rusija bila pogođena samo potpunim energetskim embargom.

„Potrebne su nam potpune i hitne sankcije za ugalj, naftu i gas. Zajedno idemo napred što je brže moguće. Važno je da ostanemo zajedno, da smo jedinstveni.“ Karins je govorio o „fantastičnom koraku“ u pravom smeru kako bi Rusiji otežalo finansiranje rata.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnjik nazvao je naftni embargo „pola koraka“. Ukrajinski političari neprestano kritikuju da previše novca od energetskih poslova nastavlja da teče u rusku ratnu kasu.

Efekat sankcija na Rusiju i EU

Međutim, efekat ovog embarga koji se odnosi samo na tankere – je ograničen. U potpunosti će stupiti na snagu do kraja godine, čime bi Rusija izgubila dve trećine izvoza nafte u EU i što bi, prema proračunima agencije Blumberg, rezultiralo gubitkom od oko deset milijardi dolara za Rusiju.

Ruski izvoz nafte će se smanjiti na 10 odsto prethodnog obima  – tek kada Nemačka i Poljska dobrovoljno prestanu da kupuju sirovu naftu iz „naftovoda Družba“ – kao što su već najavile.

Mihail Krutihin, stručnjak za naftu iz Osla, za DW procenjuje da će gubitak prihoda za ruski državni budžet biti još veći: Rusija bi od sledeće godine ostala bez oko 25 odsto prihoda – oko 50 milijardi dolara. Teško je prodati naftu Aziji.

Drugi ekonomisti ističu da ne postoji direktna veza između energetskog biznisa i finansiranja ruskog agresorskog rata. Vojnici i oružje proizvedeno u Rusiji i dalje se plaćaju u rubljama koje Kremlj može da štampa preko centralne banke.

Ono što je, međutim, izvesno je da će zbog ovog embarga – cene energenata za potrošače u Evropi nastaviti da rastu i da inflatorni pritisak neće jenjavati.

Kada je u pitanju energija, stvari postaju ozbiljne

Predstoje dalji testovi jedinstva u EU – jer, što je više sankcija u energetskom sektoru, to su teže posledice po države EU.

Viktor Orban poziva da se pažljivo razmisli o posledicama sankcija. „Energija je ozbiljna stvar. To nije dečja igra. To znači da su nam najpre potrebna rešenja pa onda sankcije. Do sada smo se uvek opredeljivali za sankcije, a onda razmišljali o posledicama i mogućim rešenjima. Ali energija je rizična. Ovo je ozbiljna stvar.“

Sada je odlučeno o postepenom ukidanju uvoza ruskog uglja i ruske nafte. Međutim, kada je reč o sankcijama na uvoz prirodnog gasa, Austrija, Italija, a pre svega Nemačka, izjavljuju da će, bez nanošenja ozbiljne štete sopstvenoj privredi, od ruskog gasa moći potpuno da se oproste tek za nekoliko godina.

Međutim, Poljska i baltičke države, i naravno Ukrajina, zahtevaju da se odmah prekine sa uvozom ruskog gasa.

Prema informacijama Saveta ambasadora EU, sedmi paket sankcija je već u pripremi – ali ne uključuje prirodni gas, već više trgovinskih barijera i prepreka za ruske kompanije i banke.

Afrika zabrinuta zbog žitarica

Predsednik Afričke unije (AU), senegalski predsednik Meki Sal, koji je bio gost samita putem video veze, takođe je pozvao da se razmotre posledice sankcija.

Odluka da se državna ruska „Sberbanka“ isključi iz platnog sistema SWIFT, afričkim zemljama otežava plaćanje uvoza žitarica ili đubriva iz Rusije. Prema Salovim rečima, to će pogoršati prehrambenu krizu u Africi, koja će nastati zbog izostalih isporuka žita iz Ukrajine. Sal je pozvao EU da sa Afrikom radi na pronalaženju rešenja.

Kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare Makiju Salu indirektno odgovorio: ne treba mešati uzrok i posledicu. Sankcije su neophodne. „Postoji razlog za to što mnogi građani u svetu imaju poteškoća da se prehrane – to je ruski agresorski rat u Ukrajini. Odgovornost za opasnosti koje nam prete očigledno snosi Rusija i njen predsednik. Zato je toliko važno da pojačamo naše napore da omogućimo izvoz žita iz Ukrajine.“

EU i Afrička unija stoga podržavaju inicijativu Ujedinjenih nacija da se za izvoz žitarica otvore ukrajinske crnomorske luke koje blokira Rusija. Evropska unija radi na alternativnim kopnenim putevima ka zapadu kako bi izvukla žito iz Ukrajine. U tom cilju za uvoz iz Ukrajine treba svesti na minimum carinske formalnosti za kamione, što do sada u praksi nije funkcionisalo glatko na granicama EU sa Ukrajinom.

Sporna tačka za sledeći samit

Na sledećem samitu EU krajem juna, šefovi država i vlada žele da odluče da li, kako i kada Ukrajina, Gruzija i Moldavija mogu da budu primljene u zajednicu.

Istočne zemlje članice EU su tu za brzu akciju. Veliki neto davaoci za fondove EU poput Nemačke, Francuske i Italije imaju tendenciju da usporavaju stvari. Biće to još jedan test sposobnosti EU da postigne konsenzus.