Legendarni glumac Predrag Miki Manojlović je u velikom životnom intervjuu za Nedeljnik govorio i o svojim najvećim i najdražim ulogama.

Da li si „poludeo“ što si poginuo kao Paja Bakšiš, a Tihi i Prle su nastavili i postali tada najveće zvezde Jugoslavije?

Ne, ne. Imao sam dvadeset i dve godine kada sam bio u „Otpisanima“ koji su bili popularni u čitavoj Jugoslaviji. Imao sam sreću da poginem kao jako vidljiv lik i novo lice. Zapravo imao sam sreću da me ubiju u devetoj epizodi i da svima bude žao. Dok su oni snimali druge epizode i još jedan ili dva TV nastavka, ja sam u filmu i pozorištu otišao daleko.

Dragan Nikolić je bio divan. Bio je stariji od nas i već je imao ozbiljnu karijeru. Pamtim ga po dobrom u mnogo čemu i on je van ove moje priče. Za to vreme Berček je snimao i njegova mala uloga u „Otpisanima“ na početku serije se sve više širila. Aleksandar Berček je imao taj talenat, a ima ga i danas, i počeo da pravi vrlo ozbiljne iskorake na filmskom platnu. A ja sam za to vreme uradio ogromne uloge u pozorištu do Vatroslava Mimice kada sam imao 27 godina i koji me je primetio. Snimili smo film „Poslednji podvig diverzanta Oblaka“ sa Pavlom Vuisićem. Pre toga je bila serija „Grlom u jagode“ i kasnije film „Jagode u grlu“ koji veoma volim.

Jedan od naših najboljih filmova, da su ga snimili Amerikanci, bio bi svetski klasik. Kao neka vrsta „Američke lepote“.

Jeste, nagovarao sam Srđana da snimi nastavak i posle tog filma, da se skupimo posle toliko godina, ali Điđa Karanović nije želeo. A bilo bi zanimljivo videti te junake ponovo nakon toliko godina. Da vidimo gde su sad. Bilo bi verovatno sve gore i teže. Danas je bez Cveje iluzorno o tome maštati.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA 2. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS