Priča o očekivanom samitu Vladimira Putina i Džoa Bajdena koji je planiran za 15. i 16. jun u Ženevi, izaziva sve veću pažnju, naročito u Vašingtonu, gde je predsednik SAD na udaru kritika zbog odluke da se vidi i razgovara sa ruskim predsednikom.
Pres sekretarka Bele kuće Džen Psaki rekla je da će samit Bajdena i Putina „pokriti širok niz hitnih pitanja“, ukazujući da Sjedinjene Države žele da „obnove predvidljivost i stabilnost“ u odnosima s Rusijom. Isto su unazad rekli i državni sekretar Entoni Blinken i sam Bajden.
„Mi želimo stabilan, predvidljiv odnos“, rekao je Bajden o Rusiji prošlog meseca kad je nametnuo nove sankcije, dok je Blinken prošle nedelje, na sastankuArktičkog saveta u Rejkjaviku, na čijim se marginama sreo sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, upozorio da će SAD odgovoriti na provokacije iz Kremlja, ali da Vašington želi “predvidljiv” odnos s Moskvom.
Lavrov je rekao da je ruska pozicija „jednostavna“.
„Spremni smo da diskutujemo o svim pitanjima bez izuzetaka, ali pod pretpostavkom da će diskusija biti iskrena, sa činjenicama na stolu i naravno na osnovu zajedničkog poštovanja“, rekao je ovaj veteran međunarodne diplomatije.
Uoči planiranog samita, da li kao čin dobre volje ka uravnoteženju odnosa ili nešto drugo, Bajden je ukinuo sankcije protiv glavne kompanije koja gradi gasovod Severni tok 2 između Rusije i Nemačke, kao i protiv njenog direktora, Putinovog saveznika. Mnogi smatraju da je ovo velika politička pobeda za Kremlj.
Američka administracija je prvo uvela sankcije i odmah od njih odustala “zarad nacionalnih interesa”, navodi se u izveštaju Stejt departmenta koji je u sredu upućen Kongresu.
U izveštaju Stejt departmenta navodi se da su kompanija “Severni tok 2 AG” i njen izvršni direktor Matijas Varing, Putinov saveznik, pokazali kažnjivo ponašanje, ali je Blinken odmah ukinuo te sankcije navodeći da to nije američki nacionalni interes.
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pozdravio je ovaj potez Bajdenove administracije, a Rojters ukazuje da američki predsednik želi da popravi odnose sa Nemačkom i Evropom, koji su se zategnuli dok je u Beloj kući bio Donald Tramp.
Bajden se ranije protivio ovom gasnom projektu vrednom 11 milijardi dolara kojim bi se ruski gas s Arktika prevezao do Nemačke, navodeći da je to loš ugovor za Evropu. SAD izvoze tečni prirodni gas u Evropu, ali je ruski jeftiniji.
Dok se američki zvaničnici nadaju da će im otklanjanje sankcija dati vremena za diskusiju s Nemačkom – ruski zvaničnici su već signalizirali da bi to moglo pomoći u popravljanju odnosa između Vašingtona i Moskve.
Tenzije u Vašingtonu oko politike spram Rusije možda će otežati Bajdenu da dostigne cilj stvaranja predvidljivog odnosa. Njegova značajno drugačija retorika prema Rusiji dovela je do kritika i iz redova saveznika i protivnika.
Vašington se plaši da bi Rusija mogla da iskoristi Severni tok 2 kao polugu da oslabi evropske države povećanom zavisnošću od Moskve. Projekat je skoro završen, urađeno je oko 95 odsto kako navodi Rojters, a gasovod zaobilazi Ukrajinu.
Američki zakonodavci koji se protive projektu – i republikanci i demokrate – kažu da sankcije nisu otišle dovoljno daleko i da će Rusija verovatno nastaviti rad na njemu.
„Nagradićemo Putina samitom?! Putin je zatvorio Alekseja Navaljnog, a njegova marioneta Lukašenko oteo avion da uhvati Romana Protaševiča. Umesto da tretiramo Putina kao gangstera koji se plaši sopstvenog naroda, mi mu dajemo dragoceni gasovod „Severni tok 2″ i legitimizujemo njegove akcije samitom. Ovo je slabost“, naveo je u saopštenju.
Senator Džim Riš rekao je da je otklanjanje sankcija “poklon Putin” koji će samo oslabiti pregovaračku snagu SAD na predstojećem samitu.
„Sve osim strogih javnih stavova prema Rusiji je suviše riskantno“, rekao je Semjuel Čarap, bivši savetnik iz administracije Baraka Obame.
Tagovi
