Nisu baš svi izbori okovani floskulom „biram manje zlo“. Kada okončaju i drugu maturu, novi veliki ljudi ulaze u raskrsnicu sa dva smera: studirati ili ne. Ako se odluče za studije i nastavak edukacije na najvišem nivou, nailaze na kružni tok gde su izlazi – razne institucije visokoškolskog obrazovanja. I dan-danas imamo ozbiljne vozače koji se konsterniraju kada samo priđu Slaviji. Ovo je nešto slično. Valjalo bi znati gde izaći.
Jedan od najlepših i najelegantnijih prirodnih izlaza kružnog toka visokog obrazovanja je svakako Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Sjajan izbor za maturante, prevashodno zbog činjenice da je u pitanju uzbudljiv fakultet bez stresa. Mesto hodočašća za radoznale zaljubljenike u prirodu. Biološki fakultet, kroz širokopojasnu lepezu jednosemestralnih predmeta, pružiće svakom maturantu spremnom da prihvati znanja i savlada brojne veštine razumevanja života, praktično primenljivo obrazovanje.
Nakon što se odluče za sasvim prirodan izlaz studiranja života i upis na Biološki, maturante čeka novi izbor. Fakultet dragim, znanja željnim mladim ljudima nudi tri osnovna programa: klasičnu biologiju, molekularnu biologiju i fiziologiju, te ekologiju i zaštitu čovekove okoline. Kada već stignu ovde, onda je mogućnost greške svedena na minimum. Više od polovine znanja se, po prirodi stvari, stiče zajednički, na sva tri programa. Prirodna odvajanja dolaze kako se približavaju kraju osnovnih studija. Dobitno održavanje naše standardne univerzitetske prakse, koja insistira na kreiranju stručnjaka koji pokrivaju što šire polje znanja i veština, na Biološkom fakultetu se prirodno ne napušta.
Veliki zaljubljenici u prirodu će verovatno gravitirati ka klasičnoj biologiji, smeru koji je doskoro trpeo stereotip da se po završetku studija naprosto mora biti profesor u školi, pa bila ona osnovna, srednja, viša ili visoka. Može, ali nikako ne mora. Vreme u kome živimo je uslovilo potrebu da se u mnogim sferama okrećemo prirodi, pa se potrebe za diplomiranim biolozima javljaju u širokom spektru delatnosti. Nema lepšeg i plemenitijeg zanimanja od rasvetljavanja nauke mladim naraštajima ali biologa danas ima u farmaciji, poljoprivredi, veterini, industriji prehrane i mnogim srodnim delatnostima.
Planeta Zemlja ima atmosferu iz koje živi svet crpi kiseonik. Pored te atmosfere, postoji još jedna. U pitanju je atmosfera globalnog javašluka i neodgovornosti zasnovane na histeričnoj poteri za profitom. Uslov da bi se neko sutra bavio istorijom je pre svega da to sutra, za živi svet uopšte postoji. Oficiri u borbi za očuvanje esencijalnih resursa za opstanak života se školuju na Biološkom fakultetu, program – ekologija i zaštita životne sredine. Danas je sjajna praksa zapošljavanja takozvanih „zelenih direktora“, odnosno naših školovanih kadrova sa ovog smera, kojima je profesionalna misija očuvanje prirode. Stoga se može reći da su ekolozi sa Biološkog fakulteta misionari čuvanja savesti industrije. Da bi se „neprijatelj“ savladao, neophodno ga je dobro upoznati. Osam semestara na Biološkom je sasvim dovoljno.
Možda najuzbudljiviji izbor je svakako molekularna biologija. Raskoš i kompleksnost bukvalno svake ćelije… Neverovatna preciznost i sinhronizovanost procesa na molekularnom nivou ostavlja bez daha. Dovoljno je samo pomenuti DNK analize i postaje jasno da se radi o programu koji precizno rekonstruiše prošlost. Studiranje molekularne biologije je privilegija izuzetno radoznalih ljudi. Mogućnosti primene molekularne biologije su izuzetno široke i taj profil nema nikakav problem sa profesionalnim angažovanjem, a to je samo delić benefita koje pruža.
Atraktivnost izlaza „Biološki fakultet“ na onom kružnom toku sa početka je na neki način pogurao i državu, koja će investirati poprilična sredstva (300 miliona evra) u kompleks pod nazivom BIO4 kampus. Ovaj grandiozni projekat (20 ha) biće dom za tri fakulteta (pre svega Biološki), veliki broj instituta i još veći broj kompanija koje vape za simbiozom sa našim elitnim visokim školama. Uz velelepnu Botaničku baštu Jevremovac, Biološki fakultet će se pozicionirati na pijedestal najatraktivnijih i najprosperitetnijih fakulteta, gde mu je i mesto. Veliki Josif Pančić sa kolegama sve to odobrava iz neke druge dimenzije i smeška se u stilu: „Tako je, bre!“
Tagovi
