Najbolju knjigu o anatomiji stvorili su nacisti: I dalje je nezamenjiva kod nekih operacija

Kada je neurohirurgu dr Susan Mekinon bila potrebna pomoć da bi dovršila operaciju, ona je, kao i obično, otvorila ogromnu knjigu o anatomiji nastalu sredinom dvadesetog veka. Udžbenik je prepun ručno skiciranih vrlo kompleksnih ilustracija – koje prikazuju ljudsko telo sloj po sloj, što je pomoglo dr Mekinon, sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, da dovrši svoju operaciju. Naslov knjige zvuči vrlo bezazleno: Pernkofova topografska anatomija čoveka, i smatra se najboljim prikazom crteža ljudske anatomije na svetu. Bogata je detaljima i živopisnih boja kakve se ne mogu sresti u drugim knjigama. Koža, mišići, tetive, nervi, organi i kosti detaljno su grafički predstavljeni. I nije za one sa slabim stomakom, piše BBC.

Ali knjiga koja se često naziva Pernkofov atlas, ne može više da se nađe u štampanom obliku, a oni korišćeni tomovi mogu da se kupe onlajn za nekoliko hiljada evra. I pored tolike vrednosti, pitanje je da li bi ga iko pokazao javnosti, bilo u bolničkoj ili u svojoj biblioteci.

To je zato što je knjiga nastala na osnovu izučavanja i precrtavanja tela na stotine žrtava nacista. Njihova tela – sečena i secirana – prikazana su na hiljadama stranica. Kritičari kažu da je knjiga opterećena mračnom istorijom i da je pitanje etike da li će biti korišćena.

Dr Mekinon kaže da je i njoj prilično nelagodno zbog načina na koji je knjiga nastala, ali da ona ne bi mogla da radi svoj posao bez nje.

Rabin Jozef Polak, koji je preživeo Holokaust, inače profesor zdravstvenog prava, smatra da je knjiga „moralna enigma“ jer je nastala iz „pravog zla, ali može da se koristi u službi dobra“. Knjiga je rezultat dvadesetogodišnjeg projekta istaknutog naciste i doktora Edvarda Pernkofa, koji je gradio akademsku karijeru u Austriji zavaljujući podršci Adolfu Hitleru. Njegove kolege opisale su ga kao „gorljivog“ nacional-socijalistu koji je od 1938. godine svakodnevno nosio nacističku uniformu na poslu. Kada je postao dekan medicine na Univerziteetu u Beču, otpustio je sve članove fakulteta koji su poreklom bili Jevreji, uključujući i tri nobelovca. Godine 1939, novi zakon Trećeg rajha obezbedio mu je tela svih pogubljenih zatvorenika, koji bi odmah bili poslati u najbliže odeljenje anatomije, korišćeni za istraživanje i za izvođenje nastave. Tokom ovog perioda, Pernkof je radio osamnaest sati dnevno secirajući leševe, dok je tim umetnika stvarao slike za njegovu knjigu. Ponekad je institut bio toliko pun da su pogubljenja morala da se odlažu.

Dr Sabina Hildbrant sa Harvardove škole medicine kaže da je najmanje polovina od 800 fotografija u atlasu nastala od leševa političkih zatvorenika: homoseksualaca, Roma, političkih disidenata i Jevreja.

U prvom izdanju atlasa objavljenom 1937. godine, potpisi ilustratora Erih Lepier i Karl Endtreser uključuju i svastike i SS oznake. Čak i dvotomna izdanja na engleskom jeziku iz 1964. uključuju originalni potpis sa nacističkim simbolima. Kasnija izdanja nemaju ove oznake.

Na hiljade kopija knjige prodata su širom sveta i prevedene su na pet jezika. Predgovor i uvod u knjigu opisuje „slikovito impresivne crteže… i izvanredna umetnička dela“, izbegavajući bilo kakvo pominjanje njihove krvave prošlosti. Tek devedesetih godina su studenti i akademci zaista počeli da istražuju ko su ljudi iz atlasa. Nakon otkrivanja strašne istorije, atlas je prestao da se objavljuje 1994. godine.

Kraljevski koledž hirurga tvrdi da se ova knjiga anatomije ne koristi u Velikoj Britaniji, iako ga biblioteke čuvaju u istorijske svrhe. Nedavno je, međutim, istraživanje pokazalo da je 59 procenata neurohirurga „bilo svesno“ Pernkofovog atlasa, a da ga 13 procenata trenutno koristi. Od anketiranih, 69 procenata nije osećalo neprijatnost pri korišćenju atlasa nakon što su saznali za njegovu istoriju, 15 procenata je osećalo neprijatnost, a 17 odsto ispitanih je ostalo neodlučno po tom pitanju. Dr Mekinon kaže da ništa drugo „čak ne može ni da se poredi“ sa preciznošću i detaljima knjige, koja je posebno korisna kod složenih operacija jer pomaže da se „shvati koji od mnogih malih nerava koji prolaze kroz naše telo potencijalno uzrokuje bol“. Ali, ona kaže da se uvek potrudi da svi uključeni u operaciju znaju za mračno poreklo knjige.

„Kad sam postala svesna prljavog i zlog porekla atlasa, počela sam da ga držim na bezbednom mestu u ormaru moje operacione sale“, rekla je.

Prošle godine, naučni autoriteti iz jevrejske zajednice zaključili su da bi većina od nji dozvolila upotrebu oviih slika u cilju spasavanja života, pod uslovom da se objavi istorija nastanka atlasa, kako bi žrtvama bila pruženo dostojanstvo koje im se duguje.

Dr Mekinon nije uspevala da pronađe nerv kod pacijenta koji je rekao da mu odseku nogu ako ništa drugo nije moguće. Ali, doktorka je odlučila da proguta nelagodnost i potražila sliku u atlasu i spase njegov život.

Pernkof je uhapšen posle rata i izbačen s univerziteta. Tri godine je proveo u ratnom logoru, ali nikada nije optužen ni za jedan zločin. Posle puštanja na slobodu, vratio se na fakultet i nastavio da radi na atlasu, objavivši treće izdanje 1952. godine. Umro je1955. godine, neposredno pre objavljivanja četvrtog izdanja. Atlas se, kažu stručnjaci, pokazao nezamenjivim kod nekih neurohirurških operacija. Uglavnom, svi su zgroženi njegovim poreklom, ali neosporno potvrđuju da je „neverovatno detaljan“ i da bi u cilju spasavanja života njegova svrha imala smisao. Drugačije, atlas bi ostao zaboravljen, „i ne bi mogao da bude upotrebljen kao podsetnik na ono što se dogodilo“.