Na srpskoj zastavi iz Prvog srpskog ustanka nalazi se slika probodenog divljeg vepra, simbola pobede nad Turcima. Istorija se, kažu, ponavlja, pa ovih dana svedočimo pravoj kopnenoj invaziji divljih svinja na beogradskim ulicama. Strahujemo i od vazdušne, imamo utisak da nas komarci jedu kao nikad ranije, a i poneka vrana s vremena na vreme okomi se – sezonski i uglavnom bezbolno, navode eksperti – na naše glave.
Okej, možemo da se šalimo i da se smejemo trčkaranju divljih svinja po Novom Beogradu i Zemunu. Ali hajde da se malo uozbiljimo. Šta da je onaj nesrećni vepar koji je pao sa petog sprata garaže na Obilićevom vencu, tog dana odlučio da prošeta dvadesetak metara dalje, do Knez Mihailove? Ili poželeo da vidi Kalemegdan gde ovih sunčanih dana klinci ližu sladolede, a penzioneri igraju šah?
Kuda idu divlje svinje, ni one same ne znaju, jer gradska sredina nije njihovo prirodno okruženje. A uz to su i opasne po ljude.
Nikola Vojinović iz lovišta „Donji Srem“ kaže za Nedeljnik da su divlje svinje među najopasnijim šumskim životinjama. Njihova težina dostiže i do 140 kilograma, a dužina do dva metra.
Desetak divljih svinja je, nažalost, stradalo u udesima sa automobilima, a desetak smo uspeli da spasemo i one se sada nalaze u lovištima, gde im je i mesto, a prema planskim dokumentima, to je kod nas Bojčinska šuma
Nikola Vojinović, lovište „Donji Srem“
„Ali deo njih sada nije u šumi, nego u gradu, i otežana im je kontrola čula sluha i ukusa zbog gradske buke i mnoštva mirisa. U takvom okruženju, divlja svinja je uplašena, a kako će reagovati, to niko ne može da zna. Dakle, građani koji se eventualno susretnu sa njima, trebalo bi da se odmah sklone i zaobiđu ih, da ne bi došlo do ozbiljnijih povreda“, kaže on.
Veterina Beograd, umesto kopljem poput Karađorđa, danas rešava problem strelicama za uspavljivanje sklanjajući zalutalu divljač iz grada.
Ali kako smo dozvolili da se danima rešava ovaj problem koji ugrožava bezbednost i životinja i ljudi, a da nadležna Veterina Beograd od građana i lovačkih udruženja očekuje da im jave gde su videli divlje svinje, pa da izađu na teren? Za odgovor iz Veterine Beograd bili smo uskraćeni, budući da je direktor na odmoru i, kako su nam rekli, jedini ovlašćen da komunicira sa medijima.
Nikola Vojinović kaže da to udruženje koje je prethodnih dana sarađivalo sa Veterinom, takođe reaguje na dojave građana, pa da se zbog toga problem i otegao.
Niko od nadležnih nije ni znao da se divlje svinje nalaze na Velikom ratnom ostrvu, kažu lovci
„Mi samo vršimo osmatranje terena, kada uvidimo divljač na određenom mestu, javljamo Veterini, i eventualno joj pomažemo. Desetak divljih svinja je, nažalost, stradalo u udesima sa automobilima, a desetak smo uspeli da spasemo i one se sada nalaze u lovištima, gde im je i mesto, a prema planskim dokumentima, to je kod nas Bojčinska šuma“, kaže on i dodaje da Ratno ostrvo sa kog su došle do grada nije mesto na kom bi trebalo da obitavaju a, kako je reč o, kako kaže, praktično džungli i zaštićenom području na kom su zabranjeni lov i ribolov, niko od nadležnih nije ni znao da se one tamo nalaze.
Populacija divljih svinja je poslednjih desetak godina doživela pravu eksploziju u celom svetu, a mnoge države preduzimaju različite mere kako te životinje ne bi dolazile u bliski kontakt sa ljudima, s obzirom na to da mogu da budu izazivači raznih bolesti, među kojima je i, kako kaže Vojinović, afrička svinjska kuga.
Nedavno je i u Italiji, tačnije u Rimu, zabeležen slučaj divljih svinja u gradu koje su tamo namamili trulež i đubre. Njihov izlet iz okoline Rima usmrtio je dva vozača automobila, a pojavile su se i u školskim dvorištima.
Tagovi
