SAD su u sredu doživele najgore toksično zagađenje vazduha, od dima nastalog usled šumskih požara, u nedavnoj istoriji, otkrili su istraživači, a ljudi u Njujorku su bili izloženi nivoima zagađenja koji su više od pet puta iznad nacionalnog standarda kvaliteta vazduha, piše Guardian.
Brza analiza ekstremnog događaja, otkrila je da je dim, koji se širi južno od šumskih požara u Kanadi, doveo do toga da su Amerikanci izloženi najgorem zagađenju od kada su počeli da se prikupljaju podaci o izloženosti dimu (2006. godine).
„Ovo je najgore zagađenje koje sam video do sada“, rekao je Maršal Burk, ekološki naučnik sa Univerziteta Stanford, koji se bavio istraživanjem. „Teško je poverovati da je situacija toliko loša, morali smo četiti puta da proverimo istraživanje da se uverimo da je situacija zaista takva. Ovakve, pa čak ni događaje koji su blizu katastrofalni kao ovaj, na istočnoj obali do sada nismo videli. Ovo je istorijska katastrofa.”
Istraživači sa Stenforda su izračunali da je prosečan Amerikanac, u sredu, bio izložen čak 27,5 mikrograma po kubnom metru sitnih čestica, koje se raznose u oblaku dima. Ove sitne mrlje čađi, prašine i drugih zapaljenih ostataka, poznatih kao PM2,5, zakopaju se duboko u pluća kada se udišu i povezane su sa raznim zdravstvenim stanjima, a mogu izazvati smrt.
Ovaj visok prosečan nivo zagađenja je daleko iznad, do sada, najvećeg takvog događaja, koji se dogodio u septembru 2020. na zapadnoj obali SAD-a, nakon rekordnih požara u zapadnim državama, i bio je daleko ozbiljniji za one koji su direktno na putu dima, u većem delu severoistoka SAD-a.
U Njujorku, gde se nebo transformisalo od mlečno belog do narandžastog, broj čestica u vazduhu dostigao je oko 195 mikrograma, više od pet puta iznad nacionalnog standarda kvaliteta vazduha.
„Ti nivoi su bili prilično opasni, posebno ako ste u ranjivoj grupi“, rekao je Berk, dodajući da to uključuje veliki broj ljudi kao što su starije osobe, deca, trudnice i oni sa prethodnim zdravstvenim problemima. „Očekujem da ćemo videti porast respiratornih hospitalizacija, prevremenih porođaja i, nažalost, smrtnih ishoda.”
Mnogi Njujorčani su ostajali u zatvorenim prostorima, ali čak ni to nije u potpunosti zaštitilo većinu ljudi, rekao je Burk.
„Ljudi su takođe udisali užasan vazduh u zatvorenom prostoru, ni tamo nisu mogli da se zaštite“, rekao je on. „Čak ni boravak kod kuće nije u potpunosti zaštitnik. Srećno svima koji pokušavaju da nabave filter za vazduh, bilo gde u Njujorku. Istočna obala, srećom, ranije nije morala da se nosi sa ovakvim događajima u vezi sa kvalitetom vazduha, tako da mnogi ljudi jednostavno nisu bili spremni.“
Burk je, međutim, rekao da rast i populacije i jačine šumskih požara, koji su izazvani klimatskom krizom, znači da je malo je verovatno da je ikada ranije više ljudi bilo izloženo toksičnom dimu od požara nego u sredu.
Zdravstveni zvaničnici grada Njujorka objavili su listu bezbednosnih mera koje treba preduzeti dok je grad i dalje obavijen gustom, zadimljenom izmaglicom, koja bi mogla da potraje još nekoliko dana, dok dim nastavlja da sipa iz neuobičajeno rasprostranjenih požara u Kvebeku.
Osim što pozivaju stanovnike da nose visokokvalitetne maske kao što su N95s ili KN95s, zdravstveni zvaničnici apeluju na stanovnike da drže prozore zatvorenim, koriste prešćivače vazduha, ukoliko su u mogućnosti, i, ukoliko uključuju klima uređaje, da zatvore dovod svežeg vazduha, kako bi sprečili zagađenje da uđe u njihove domove koliko god je to moguće.
Frančeska Dominiči, stručnjakinja za zagađenje vazduha i klimu na Univerzitetu Harvard, rekla je da bi ljudi takođe trebalo da se uzdrže od vežbanja na otvorenom kako bi izbegli „lude nivoe“ zagađenja vazduha, ali da ipak očekuje porast hospitalizacija zbog kardiovaskularnih i respiratornih problema izazvanih dim.
„Možete da uradite neke stvari da biste se zaštitili, ali ovo samo pokazuje da klimatske promene ne utiču samo na glečere i polarne medvede, već utiču na nas do te mere da više ne možemo da udišemo čist vazduh“, rekla je ona.
