Gabrijel Felc i Beogradska filharmonija spremaju se za podvig sezone – petosatno izvođenje Vagnerove muzičke drame „Tristan i Izolda“ u petak, 7. februara (Kolarac, 17č). Nakon gotovo 50 godina, Filharmonija izvodi ovo remek delo zajedno sa impresivnom internacionalnom pevačkom postavom i Horom Opere Srpskog narodnog pozorišta.
Pred šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom i Beogradskom filharmonijom je još jedno pomeranje granica uz nove izvođačke izazove. Maratonska interpretacija i koncertno izvođenje monumentalne petosatne muzičke drame predstavlja novi umetnički vrhunac Beogradske filharmonije. Publika će na sceni Kolarca slušati sto deset izvođača, a za ovaj grandiozni projekat organizovano je trinaest proba i uloženo četrdeset radnih sati u pripremi čak 619 strana partiture.
Ako dosad niste slušali ovu muzičku dramu, to ne znači da i ne poznajete njenu partituru – jer su je u svoje filmove uvrstili poznati režiseri poput Alfreda Hičkoka, Luisa Bunjuela, Frica Langa, Bili Vajldera, Baza Lurmana i Larsa fon Trira.
„Svaki muzičar može da bude veoma srećan ako bar jednom u životu ima priliku da odsvira ovo remek delo. U pitanju je ogromna partitura i spektakularna muzika koja je nova za Beogradsku filharmoniju, zato imamo ogroman fokus na probama. Međutim, za svaki orkestar na celom svetu, u mentalnom, fizičkom i intelektualnom smislu, ’Tristan i Izolda’ su ogroman izazov jer Vagner klasičnoj muzici daje sasvim drugi nivo pogotovo u filozofskom kontekstu“, rekao je šef dirigent Beogradske filharmonije, Gabrijel Felc.
Priču o zabranjenoj ljubavi donose renomirani „Vagnerijanci“ – Hajko Berner u ulozi Tristana i Keli Gad kao izolda, a u ostalim ulogama su takođe vrsni pevači poput Tomasa Lemana, Mihaele Zelinger i Nikolaja Elsberga.
Zabranjena ljubav je okosnica “Tristanove” radnje – a kompozitorovi biografi tvrde da je nastanak ove muzičke drame inspirisala upravo Vagnerova afera sa Matildom Vezendonk, suprugom njegovog tadašnjeg pokrovitelja.
Vagnerova muzička drama komponovana između 1857 – 1859, a premijerno je izvedena tek 1865. godine u Minhenu. Zbog izuzetne kompleksnosti muzike, partitura „Tristana“ isprva je proglašena nemogućom za sviranje; pred planiranu svetsku premijeru u Beču 1864. godine, održano je više od 70 proba pre nego što je izvođenje na kraju, ipak, otkazano.
Beogradska filharmonija je poslednji put izvela “Tristana” na Dubrovačkim letnjim igrama – pre tačno 50 godina. Tada je orkestrom dirigovao nekadašnji šef-dirigent Živojin Zdravković, a u predstojećem nastupu na Kolarcu palica je u sigurnim rukama sadašnjeg šefa Gabrijela Felca.
Tagovi
