Bogatstvo je stub na kojem su izgrađeni njegov lični i politički identitet i status. Ako ne govorimo o predsedničkoj funkciji koju je obavljao, i za koju se ponovo kandiduje, Donald Tramp je biznismen, koji je svoju karijeru započeo sedamdesetih godina prošlog veka – u građevinskoj industriji, a onda je nastavio gradeći i kupujući lance hotela, poslovnih prostora, kazina i golf terena.
Iako su mu status i bogatstvo u početku išli naruku, kada je u pitanju politička karijera, ono što su mu godine bavljenja tim poslom donele jeste, ne samo buran život i skandali, već i finansijska kriza.
Tramp je u nizu optužbi proglašen krivim, zbog čega je platio brda odšteta, sudskih i advokatskih troškova. U poslednje vreme je koristio i „kredite“ osiguravajućih kuća – kao recimo one tokom njegove žalbe za klevetu, u slučaju koji je protiv njega vodila novinarka E. Džin Kerol. Ta garancija data za Trampa, vredi 90 miliona dolara.
Ali Tramp se sada suočava sa novim izazovom – optužbom i presudom za nezakonito stečenu korist.
Nakon građanskog suđenja, sud je doneo odluku da Donald Tramp, zbog ogromne prevare koju je počinio zajedno sa svojim sinovima, treba da plati 464 dolara, kao garanciju da ne bi došlo do popisa njegove imovine.
Rok da podnese garanciju je do kraja dana, a njujorška državna tužiteljka Leticija Džejms bi mogla već od sutra ujutru da počne da se bavi njegovom imovinom. Prema dokumentaciji tužilaštva, Trampovo imanje Seven Springs i teren za golf u okrugu Vestčester u Njujorku bi mogli da budu prva meta.
Tramp je u petak rekao da ima skoro 500 miliona dolara u gotovini i dodao da bi mogao da priloži obveznice. Međutim, sve ovo je ponižavajuće za bivšeg američkog predsednika, pošto postavlja pitanje o njegovom bogatstvu.
Zbog toga Trampovi advokati traže od sudija apelacionog suda da smanje ili odlože presudu za nezakonito stečenu korist.
Njegov pravni tim je saopštio da je obveznicu u toj vrednosti praktično nemoguće izdati i da sud ne bi trebalo da traži od Trampa da proda nešto od svojih nepokretnosti kako bi ispoštovao rok. Pre svega zbog toga što bi to moglo da ugrozi njegov biznis.
I sin bivšeg američkog predsednika, Erik Tramp, rekao je da takve obveznice „ne postoje u SAD“. „Niko nikada nije video obveznicu tolike vrednosti.
Kada sam došao do bilo koga i pitao da mi izdaju obveznicu na taj iznos, smejali su se. Najviši rukovodioci velikih osiguravajućih kompanija nikada nisu videli tako vrednu obveznicu“, dodao je.
Ostaje mogućnost da Tramp pronađe privatnog donatora ili više njih, koji bi mu pomogli da plati garanciju. Dok se ovaj slučaj ne reši, situacija ostaje ista kao i u drugim slučajevima koji nisu dočekali krajnji ishod – Donald Tramp se služi političkom, umesto pravnom odbranom i tvrdi da je žrtva onih koji ne bi želeli da se vrati na vlast i do kojih put, „pravnim kanalima“ vodi do Bajdena i njegovih saradnika.