U briselskim kuloarima sve se češće čuje šapat imena Mišela Barnijea i Angele Merkel. Glavni pregovarač EU za Bregzit i nemačka kancelarka idealna su rešenja za kormilo Evropske komisije (EK) i Evropskog saveta (ES) u vremenima kada je EU na meti američkih, kineskih i ruskih hegemonističkih ambicija, pod pritiskom migrantskih talasa iz Afrike i Azije, pretnjom islamskog terorizma i interesa multinacionalnih kompanija. Tandem Merkel-Barnije je najbolji mogući odgovor i nacionalpopulistima u državama članicama EU.
Kampanja za EP je pokazala da nijedan od tzv. Spitzenkandidaten (Veber, Timermans, Verhofstat i Kelerova) četiri velike političke familije u EP nema brojeve da vodi EK. Sve ankete ukazuju da će biti potrebna trojna koalicija da bi se dobila većina u EP, odnosno između narodnjaka, socijalista i liberala. U takvoj konstelaciji, Manfred Veber ne može da prođe i pored pravila da predsednik EK postaje kandidat partije koja ima najveću poslaničku grupu u EP.
Za razliku od Vebera koji sem staža u EP nema nijednu drugu ozbiljniju referencu u svojoj karijeri i ne uživa podršku socijalista i liberala, uključujući i francuskog predsednika Makrona, Barnije je stekao značajne poene znalačkim vođenjem pregovaračkog tima EU u Bregzit procesu. Barnije u svom kurikulumu ima dva mandata kao komesar u EK. Političar iz Savoje je i jedna od retkih figura oko kojih bi mogle da se slože sve tri političke familije, plus Zeleni, pošto se od svoje rane mladosti zalagao za zaštitu čovekove okoline. U svojoj karijeri bio je ministar u socijalističkim vladama Fransoa Miterana i degolovskim Širaka i Sarkozija.
Tokom vođenja pregovora o Bregzitu došli su do izražaja svi kvaliteti Barnijea: metodičnost, transparentnost, određenost i konkretnost. Uspeo je da tokom procesa sve vreme drži informisanim svih 27 članica EU, tretirajući ih sve sa dužnim poštovanjem. Barnijeova grupa „Task Force“ (nazvana po članu 50 koji omogućava državama da izađu iz EU) funkcionisala je kao besprekorni sat, zbog čega se veruje da bi Barnije bio odličan dirigent evropske birokratske mašine u Berlejmonu.
Barnijeovi neprijatelji ga zbog njegove pedantnosti pejorativno oslovljavaju kao „Alpski kreten“, nadimak koji se svideo britanskim populistima pred početak pregovora o Bregzitu. Vrlo brzo im je preselo podsmevanje Barnijeu, pa ga je populistički „Dejli telegraf“ definisao kao „najopasnijeg čoveka u Evropi“. Motiv zašto Britanci, čak ni uz pomoć neprincipijelne koalicije Trampa i Putina i njihovih medija, nisu uspeli da poljuljaju jedinstvo EU duguje se dobrim delom Barnijeu.
Barnije je dosada izbegavao da se izjasni o mogućnosti da bude predsednik EK, ali je u januaru lansirao svoj politički manifest koji se bazira na četiri stuba: zaštita granica, povećanje budžeta za odbranu, oporezivanje tzv. veb-kolosa i podrška ekološki održivoj privredi.
Uprkos demantijima da bi Angela Merkel mogla da preuzme vođstvo ES od Donalda Tuska, ta mogućnost i dalje lebdi u ključnim evropskim prestonicama i Briselu. Imenovanje Merkelove na čelo ES bio bi logičan odgovor na postavljanje Barnijea na kormilo EK. Posle dugo vremena, EU bi na svom vrhu imala, fudbalskim rečnikom iskazano, „top igrače“.
Celu analizu Željka Pantelića o izborima za Evropski parlament čitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. maja. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
