Kada je NATO objavio svoj „strateški koncept“ 2010. godine, stvari su za njih izgledale prilično dobro.
„Danas je evroatlantska oblast u miru i mogućnost konvencionalnog napada na NATO teritorije je veoma niska“, pisalo je u objavi.
U nastavku je navedeno da je jedan od važnijih ciljeva NATO stvaranje značajnog strateškog partnerstva sa Rusijom. Sada se nada za takvim savezom čini besmislenom.
Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u svoj peti mesec, a 28. juna će se NATO lideri okupiti u Madridu kako bi alijansu pripremili za još „crnje dane“.
„Ovaj samit biće transformativne prirode“, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg, prenosi Ekonomist.
Novi strateški koncept biće predstavljen u Madridu i trebalo bi da bude znak promene prioriteta. Kao „najveća pretnja bezbednosti“ izdvaja se Rusija. O drugim detaljima, kao što je neslaganje saveznica o nivou intenziteta sa kojim se treba uključiti u sukob, još uvek se raspravlja. Velika Britanija, Poljska i ostale zemlje istočne Evrope zalažu se za veću pomoć izbeglicama koje su pobegle od ruskog oružja.
Sa druge strane, Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je prilikom svoje posete Kijevu 16. juna da će Evropa u budućnosti ponovo morati da se poveže sa Rusijom.
„Mi Evropljani delimo kontinent, a geografija je prilično tvrdoglava. Rusija će i dalje biti tamo gde jeste“, rekao je Makron.
U Madridu će lideri takođe staviti svoj potpis na dokumente koji garantuju veliku promenu u vojnoj strategiji. Pre 2014. godine, istočne članice pakta nisu bile domaćini stran, trupama na svojoj teritoriji. Nakon ruske aneksije Krima, NATO je poslao multinacionalne borbene grupe u Estoniji, Litvaniju, Letoniju i Poljsku – zemlje koje su bile izložene najvećoj pretnji. Iako su ove grupe od 5.000 vojnika nedovoljne da zaustave rusku invaziju, verovalo se da bi njihovo prisustvo i eventualni napad na NATO trupe izazvao veći međunardoni odgovor, uključujući i SAD.
Četiri borbene grupe su sada raspoređene u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, usled bojazni od mogućih napada. Međutim, NATO članice su saglasne u tome da moraju da budu više od žice za spoticanje.
„Nemate 60 dana da dopremite svoje tenkove u Estoniju, jer bi za to vreme ona nestala ukoliko bi Rusi učinili ono što trenutno rade u Ukrajini“, rekao je sekretar odbrane Velike Britanije Ben Valas .
Sada je cilj uspostavljanje strategije napredne odbrane, odnosno „odvraćanje poricanjem“ koje podrazumeva postavljanje značajne artiljerije dovoljno daleko, i kako bi se zaustavio proboj ruskih tenkova.
Estonija, Litvanija i Letonija žele da se trupe koje broje nešto više od 1.000 vojnika pretvore u brigade sa više hiljada trupa i značajnijim naoružanjem. One su takođe podnele zahteve za postavljanje teškog naoružanja na njihove teritorije i uspostavljanje štabova, kako bi se operacijama lakše rukovodilo. Velika Britanija i Nemačka prihvatile su ovakvu ideju, s tim što ne žele da rasporede sve svoje trupe na Baltiku.
Jedan od zvaničnika Ministarstva odbrane Estonije rekao je 21. juna da su ruski helikopteri narušili pravila o preletanju preko granica drugi put za manje od dve nedelje. Deluje da Rusija „pokazuje mišiće“ zbog spora koji sa Litvanijom imaju oko tranzita robe u Kaljiningrad.
Međutim, NATO je takođe pokazao svoje ambicije. Države su okupile oko 40.000 rotirajućih trupa spremnih za borbu. Takođe, očekuje se da će šest puta veći broj trupa biti stavljen na raspolaganje alijansi. Uprkos tome što se u normalnim uslovima ovim snagama komanduje iz zemalja članica, prilikom većeg sukoba sa Rusijom NATO bi imao kontrolu nad njihovim delovanjem.
Stoltenberg je takođe pričao i o povećanoj potrošnji na odbranu unutar članica NATO koja je bila „bez presedana“. Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Nemačka je obećala povećanje potrošnje za dva odsto, dok druge zemlje, poput Polsjke, podižu potrošnju i do tri odsto. Međutim, ovaj trend ne prate svi, pa se Estonija tako požalila na nedovoljno zalaganje određenih država.
Rezultati ankete koju je sproveo Indeks bezbednosti u Minhenu, pokazuju da više od polovine građana država članica grupe G7 smatra da se Zapad suočava sa novim Hladnim ratom protiv Rusije.
Takođe, Finska i Švedska su se nakon godina neutralnosti odlučile da apliciraju za članstvo u NATO. Mnogi su mislili da će se na samitu u Madridu proslaviti njihov ulazak u alijansu, ali je Turska odlučila da blokira njihove zahteve. NATO zvaničnici stoga traže brzo rešenje kako bi dve zemlje koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije mogle da pristupe paktu.
Još jedna značajna tačka dnevnog reda biće Kina i njen sve veći uticaj na evropski bezbednosni sistem kroz svoje veze sa Rusijom ili tehnologiju (5g mobilne mreže). Kao gosti samita, u Madridu će se naći i premijeru Australije, Japana, Novog Zelanda i predsednik Južne Koreje. Japan i Južna Kreja našli su se među zemljama koje su uvele sankcije Rusiji, delom kako bi podstakle evropsku solidarnost u borbi protiv Kine.
Međutim, neki od zvaničnika, kao na primer savetnik za spoljnu politiku Olafa Šolca Jens Plotner tvrde da bi podsticanje savezništva Rusije i Kine bilo velika greška.
„Verujem da bi naš cilj trebalo da bude smanjivanje sistemskog rivalstva sa Kinom koliko god je to moguće“, rekao je Plotner.
Ipak, najveći izazov predstavljaće odluka o ulozi alijanse u Ukrajini. Države članice su individualno Ukrajini poslale najveće pošiljke oružja jednoj državi u tako kratkom vremenskom periodu još od Drugog svetskog rata. Međutim, NATO kao organizacija je Ukrajinu snabdela samo nesmrtonosnom opremom, u koju spadaju šlemovi i ćebad. Paradoksalno je to da je Evropska unija, koja je bezazlena po vojnim pitanjima, poslala Ukrajini više oružja od NATO, kamena temeljca kolektivne odbrane u Evropi.
Uprkos tome što sve članice smatraju da ne treba ulaziti u direktan sukob, Velika Britanija i još nekoliko država zalažu se za povaćanje nivoa podrške. Francuska, Nemačka, pa čak i SAD, protive se ovom stanovištu, tvrdeći da bi to moglo da dovede do eskalacije sukoba.
Stoltenberg je rako da će alijansa doneti odluku o paketu pomoći Ukrajini koji će „omogućiti fundamentalnu promenu sovjestke opreme u onu koju koristi NATO“. On je dodao i da će pakt decentralizovati svoju komandnu strukturu koja će ubrzati donošenje neophodnih odluka.
Međutim, transformisanje ukrajinskih naoružanih snaga može potrajati godinama, što je slaba uteha za vojnike koji će se u narednim nedeljama i mesecima nalaziti na konstantno granatiranim frontovima u Donbasu.
Tagovi
