Iako je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) pobedila na jučerašnjim izborima, ima manje poslaničkih mesta nego ranije i nije osvojila većinu – što znači da zemlja nastavlja putem političke nestabilnosti.
Predvođen Andrejem Plenkovićem, čiji je drugi premijerski mandat u toku, HDZ je osvojio 61 mandat u Skupštini (od 151 mesta), saopštila je u četvrtak Državna izborna komisija.
Koalicija koju predvodi opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP), predsednika Zorana Milanovića završila je na drugom mestu sa 42 mesta, dok je desničarski pokret Otadžbina zauzeo treće mesto sa 14 mesta.
Domovina tek treba da se izjasni da li će se pridružiti desničarskom ili levom bloku, ali njen lider Ivan Penava rekao je da se nada da će ta stranka „krojiti sudbinu Hrvatske u budućnosti”.
Iz obe stranke koje su osvojile najviše glasova, rekli su da planiraju da pregovaraju sa ultra-liberalnom strankom Most (koja je osvojila 11 mesta) i zeleno-levičarskom Možemo (sa 10 stolica).
Plenković je kasno sinoć, povodom treće pobede HDZ-a na parlamentarnim izborima, rekao da će njegova stranka „već od sutra raditi na obezbeđivanju skupštinske većine“, kako bi „mogli da formiraju vladu“.
Lider SDP-a Peđa Grbin rekao je da njegova stranka ne odustaje, iako se nadala boljem rezultatu. „Nije gotovo“, rekao je i dodao da slede „dani, nedelje, a možda i meseci razgovora koji će rezultirati promenom koja će Hrvatsku učiniti boljim mestom“.
Mario Bikarski, analitičar iz Verisk Maplecroft-a, rekao je da će „parlament biti fragmentiraniji i da će se koalicioni pregovori odužiti“, prenosi Gardijan. Manjinska vlada, predvođena HDZ-om ili SDP-om, bila bi „još nestabilnija i malo je verovatno da će potrajati puni mandat“, dodao je Bikarski za Reuters.
Možemo je pozvao stranke koje su četiri godine govorile da im je glavni cilj rušenje korumpirane vlasti da „udruže snage i zbace HDZ s vlasti“.
„Taj cilj je još uvek ostvariv“, rekli su iz Možemo.
Od osamostaljenja Hrvatske, levica (čitaj SDP) je pobedila samo dva puta, a ove godine se to nije dogodio treći put. Ispostavlja se da je za poraz HDZ-a, stranke koja je u svom genetskom kodu srasla sa državom, potrebno mnogo više od brojnih afera, atmosfere nabujalog nezadovoljstva i lošeg upravljanja krizama. Jednom je poraz došao psole smrti Franje Tuđmana, drugi put posle afere Sanader, posle koje je lider stranke završio u zatvoru, piše Veljko Miladinović na Velikim pričama.
Levica koja je osim SDP-a ovog puta pojačana listom zeleno-levom listom Možemo, dakle nije pobedila vlast, ali nije po objavljivanju prvih rezultata izbora u Hrvatskoj bilo najjasnije da li je i pre svega koliko je HDZ pobedio.
Hrvatska je ponovo glasala desno, i uprkos verovanju da će velika izlaznost ići u korist opoziciji, to se nije desilo. A liste koje su prava opozicija, ne samo HDZ-u, nego u toj politici koja se kreće od konzervativne do nacionalističke – SDP i Možemo, nisu ni blizu većine od 76 mandata.
S druge strane, desničarske liste Domovinski pokret i Most su alergične na levičarenje.
I Most je tvrd na stavu da neće u koaliciju sa HDZ-om, pre svega zbog ružne zajedničke prošlosti, pošto su ih dva puta dosad doveli na vlast, što se nije dobro završilo, suštinski su bili izigrani.
Božo Petrov, lider Mosta – a surova je bila kampanja na relaciji HDZ-Most – odmah po zatvaranju birališta poručio da „što se tiče HDZ-a, za higijenu hrvatskog društva potrebno j da oni završe u opoziciji“. Iako se stidljivo u izbornoj noći provlačilo pitanje moguće „treće sreće“.
Tagovi
