Neuspeh u biznisu je tabu tema i o njoj se retko meritorno diskutuje u domaćoj javnosti, naročito kad su u pitanju razlozi fijaska. Ta tema uglavnom stigne kao naslovna vest, kojom se mediji naslađuju, kad „pukne“ neki veliki biznis-kapitalac koji je svojim bogatstvom parao uši socijalno osetljivom delu stanovništva. Najvažnije je bilo da je „tajkun“ propao, a retko su analizirani razlozi njegovog neuspeha.
Zatvaranje očiju pred kulturom poslovnog neuspeha jasno se vidi kad se, na primer, u internet pretraživačima ukuca odrednica „neuspešni srpski biznismeni“. Prvo što iskoči su – uspešni biznismeni. U internet arhivima ponekad se pojavi tek poneki od onih najvećih poslovnih ljudi čija je propast odjeknula na nacionalnom nivou, ali neuspeh desetina i stotina vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika po Srbiji – koji svakodnevno zatvaraju svoje radionice, male fabričke pogone i radnje i dućane – ostaje van interesovanja, čak i lokalne, javnosti koja i dalje praktikuje pravilo „da komšiji crkne krava“.
Potreba za javnom debatom o poslovnom neuspehu važna je, ne zbog zluradog likovanja nad preduzetničkom nesrećom, nego da bi se sagledali primeri i predstavila iskustva za sve one namernike koji bi da se oprobaju u privatnom biznisu. Drugi, ne manje važan razlog je društvena promocija, negovanje i razvijanje „kulture neuspeha“ koja se pokazala kao temelj neverovatnog uspeha izraelske ekonomije i pomogla stotinama preduzetnika da posle prvog poslovnog kraha ne klonu duhom nego da pokušaju ponovo i uspeju.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 30. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
