Koliko nas pogađaju tragedije koje se dešavaju u prirodi zavisi od odnosa koji gajimo prema njoj. Život se rotira sa čovekovom glavom u centru, jer ona je na vrhu lanca inteligencije, ali sve ono što smo mislili da znamo o sopstvenoj i inteligenciji drugih živih bića, sve više naučnika iz sveg glasa opominje kao preusko poimanje sveta.
Inteligentno biće svesno je svog postojanja i okoline, sposobno za misaono razmišljanje, rešavanje problema i govor. Kroz govor razvija emotivne i društvene veze sa drugim pripadnicima svoje vrste, što je prema nekim tvrdnjama najveća potvrda inteligencije.
I tu dolazimo do priče o kitovima.
Kitovi su štiklirali svaku stavku na čovekoj meri za pamet, ali oni nisu ljudi, ne hodaju po asfaltu na dve noge u odelima, već žive u morskim dubinama u koje čovek nikada nije zaplivao i samo bivaju najveći i najdugovečniji sisari u vodi. Gromade sa jezikom toliko razvijenim, da neki naučnici koji proučavaju njihove sisteme komunikacije, tvrde da imaju i različite dijalekte.
Ipak, svet je posvedočio o tragediji koja je zadesila jednu vrstu ovih ljupkih stvorenja i skoro svi svetski mediji preneli su nesreću koja je u nedelju zadesila severozapadnu obalu Škotske.
Više od 50 kitova uginulo je kada se čitavo jato nasukalo na obalu ostrva Luis. Bilo je to najveće masovno nasukavanje u Britaniji od 2011. godine kada je nastradalo oko 70 jedinki, kako kažu pomorski spasioci.
Obalska straža, policija i volonteri spasioci pronašli su 55 kitova – i odraslih i mladunčadi – nasukanih u nedelju ujutru. Dok su spasioci pristigli da pruže prvu pomoć preživelim kitovima, većina je već uginula, izjavile su organizacije. Do podneva, spasioci su doneli odluku da izvrše eutanaziraju preživelih iz humanih razloga, jer oni svakako ne bi mogli isplivati nazad usled grubih talasa i niskog nivoa vode u tom trenutku na obali.
Samo jedan kit je preživeo, rekao je portparol Saveta zapadnih ostrva, zapravo predstavnik lokalnih vlasti. On je bio jedan od dva koje su pokušali da vrate u more. Druga jedinka nije preživela akciju vraćanja, saopštili su iz British Divers Marine Life Rescue. Spasiti nasukanog kita nije nimalo jednostavan zadatak. Pilotski kitovi, koji su nastradali u ovom slučaju, potiču iz iste porodice kao i delifini, a mogu narasti i preko sedam metara u dužinu, i biti teški i do 3000 kilograma.
Pilotski kitovi su izrazito društvena bića i imaju jake emocionalne veze jedni sa drugima. Kitovi koji funkcionišu u grupama su dubokovodne vrste sa visoko razvijenim društvenim strukturama. Ako je jedna jedinka u nevolji i ostane nasukana, ostatak grupe, ili makar jedan deo, pratiće je s namerom da pomognu i dovešće i sebe u opasnost. Zbog svojih društvenih i emotivnih veza, pilotski kitovi su najskloniji ovakvim nezgodama.
Za primer – na Novom Zelandu upravo ova vrsta se najčešće nasuka. Spremni su da po svaku cenu pruže ruku voljenom u nevolji.
Međutim, nasukavanje je složen događaj i postoji mnogo razloga zašto se dešava. U većini slučajeva tačan uzrok ostane nepoznat, ali izdvajaju se neki faktori.
Starost ili bolest
Starim kitovima može biti teško da održe korak sa ostalima ili da se odupru jakim naletima ili obalnim strujama. Kitovi mogu patiti od brojnih bolesti, od kojih ostaju slabi i dezorijentisani, ili sa oštećenom eholokacijom koja im omogućava da se orjetnišu.
Faktori životne sredine
Kitovi se često mogu otrovati usled zagađenja životne sredine. Zagađujuće materije imaju tendenciju da se bioakumuliraju u njihovom salu, što ih dovodi do rizika od raznih oboljenja.
Nedostatak hrane uzrokovan prekomernim izlovom može dovesti do njihove neuhranjenosti. Nažalost, pronađeni su mnogi nasukani kitovi sa velikim količinama otpada ili plastike u crevima.
Rađanje
Kitovi koji se porađaju često traže zaštićene zalive kako bi rodili svoje mlade. Ako se previše približe obali, mogu se nasukati.
Povrede
Kitovi koji se izvuku iz mreže ili su pogođeni plovilima mogu zadobiti ozbiljne povrede, kao što su slomljeni zubi i vilice, duboke rane, dislokacije ili prelomi peraja, oštećenje kičme ili mišića.
Podvodne eksplozije izazvane sonarom, seizmičkim ispitivanjem ili podvodnim potresima u moru mogu imati razoran uticaj na kitove. Ove glasne eksplozije mogu oštetiti njihov sluh i uticati na njihovu sposobnost komunikacije, lova i navigacije.
Greške u navigaciji
Kada jure plen, kitovi se mogu slučajno nasukati. Može ih pokupiti talas i baciti na obalu ili ih ostaviti zbog plime koja se povlači. Nepoznata obalna konfiguracija ili neobični vremenski obrasci, posebno oluje, mogu uzrokovati da se kitovi nasukaju zbog greške u navigaciji.
Nasukavanje kitova je u porastu u Velikoj Britaniji, iako stručnjaci i dalje traže razlog za to povećanje. Nisu sigurni da li se sve to dešava zbog promena u rasponu njihove populacije, ugroženosti staništa i da li sve to ima veze sa klimatskim promenama. Bilo kako bilo, šest od trinaest vrsta kitova se klasifikuje kao ugroženo ili ranjivo, čak i posle decenija napora da se zaštite.
Kitovi su na vrhu lanca ishrane i imaju važnu ulogu u ukupnom zdravlju morske sredine. Oni upijaju ugljenik iz atmosfere; svaki veliki kit u proseku izdvaja oko 33 tone CO2, što ga čini pravim borcem protiv klimatskih promena.
Ukoliko mislimo da smo zbog svoje porušene vavilonske kule nedotaknuti posledicama koje sami uzrokujemo, a da su druga bića manje vredna prema našim merilima – možda ćemo se i mi uskoro nasukati u neku nesrećnu sudbinu. A možda se to već i dešava jer odavno živimo u klimatskoj katastrofi. Ako se i čovek nasuka, to se sigurno neće dogoditi jer je pružio ruku drugome u nevolji.
Tagovi
