Koji su najvažniji umetnici našeg 20. veka? Kako je jugoslovensko i srpsko društvo uticalo na umetnost, i obrnuto? Kakvi su dometi naše Akademije likovne umetnosti? Kako je Petar Lubarda označio „prelom“ i zaokret od socijalističkog realizma? Koje su najvažnije – i zapostavljene – umetnice s ovih prostora? Šta danas znače Peđa Milosavljević, Milan Konjović, Milo Milunović? Kako su zaboravljeni Vojin Bakić i Olga Jevrić? O tome su za Nedeljnik pisali i govorili istoričari umetnosti Jerko Ješa Denegri i Branislav Dimitrijević.
„Kada govorimo o jugoslovenskoj umetnosti i srpskoj umetnosti druge polovine XX veka, nije više dovoljno samo rekognoscirati samu praksu nego kakve su bile recepcije te prakse. Na primer, jedna od ličnosti koja neprekidno ima visoko kotiranje na našoj sceni je Petar Lubarda. Još u vreme kada je Miodrag Protić istraživao kao kritičar u NIN-u pedesetih godina, a zatim i kao direktor Muzeja savremene umetnosti kada smo pravili njegovu retrospektivu, bilo je uvek jasno da je Petar Lubarda jedan veliki umetnik i njegov kvalitet slikarstva je bio neosporan. Tada se ustanovila jedna njegova uloga koja je, kako je Protić smatrao, okarakterisana kao prelomna. On kada govori o Lubardi u ranim pedesetim godinama, govori o prelomu. Pre toga imamo socijalistički realizam, a Lubarda, koji je participirao i u tom načinu rada, u jednom času – a to je ta njegova čuvena izložba 1951 – vrši taj prelom i otvara vrata ka apstraktnoj umetnosti, ka simbolima, ka velikim narativima“, ispričao je Jerko Ješa Denegri za novi Nedeljnik.
Za razliku od Lubarde, najznačajnija srpska vajarka te epohe, Olga Jevrić, zauzeće u ovoj sredini daleko marginalnije mesto, iako će njen rad, kao i Lubardin, biti međunarodno verifikovan krajem pedesetih, napisao je istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević.
„Sudbina žena umetnica će i u ovoj sredini biti marginalizovana kao i drugde, ali se u istoriji umetnosti u Srbiji upravo može uspostaviti i ‘ženski kanon’ XX veka na čijem početku je Nadežda Petrović a na kraju Marina Abramović, i između veliki broj značajnih umetnica različitih generacija: Milena Pavlović Barilli, Zora Petrović, Bogdanka Poznanović, Katalin Ladik i mnoge druge. Olga Jevrić će, na primer, samo u par navrata dobiti priliku da izvede neki javni spomenik, po kojima će u istoriji umetnosti ostati zabeleženi najproduktivniji njihovi autori, kao što je vajar Miodrag Živković, a posebno arhitekta Bogdan Bogdanović“, naveo je Bogdanović.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. juna
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu Muharema Bazdulja „Ivo Andrić: Život u dvanaest meseci“
Tagovi
