Šta je za vas olimpijski sport? Košarka, naravno, jer „Drim tim“ i naši snovi o tome da ćemo im jednom doakati – a kada se to desi, možda stvarno da promenimo himnu u minut i po zvuka kako „suza“ cepa mrežicu na košu između bloka zgrada u bilo kom, u svakom srpskom gradu – i atletika, naravno, u kojoj uživaš čak i u kanadskom brki što baca kladivo jednako kao u onih devet i kusur sekundi najbržih ljudi na svetu. Olimpijada je i kada se upoznaješ sa pravilima hokeja na travi, tekvondoa, sinhronog plivanja i ragbija „sedmice“ i onda provodiš naredni četvorogodišnji ciklus polako zaboravljajući sve što si naučio, do nekog novog prenosa.
Ali malo šta je, priznaćete, olimpijski sport kao gimnastika.
Te godine kada smo maštali da ćemo pobediti Amere, samo godinu dana nakon Atine – preživeli smo, tvrd vam stojim, devedesete samo zahvaljujući basketu, i neću imati ništa protiv da dvadesete preživimo iz istog razloga – ceo svet, pa i jedan skoro pa trinaestogodišnjak, počeće ozbiljno da shvata umetničku gimnastiku. Biće za potonje kriva cura po imenu Dominik Močeanu, članica ekipe koju će (eh, Ameri i njihov smisao za dramatiku) prozvati „The Magnificent Seven“, a koja će srušiti monopol onoga što se zvalo istočnim blokom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 08. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
