„Najznačajniji događaj još od pada Berlinskog zida“: Kakvo je iskustvo Bugarske u EU 17 godina nakon pridruživanja

Geopolitičke okolnosti u drugoj polovini dvadesetog veka odredile su različite razvojne puteve komunističkim zemljama na Balkanu. Sa jedne strane stajala je razvijena, ekonomski stabilna Jugoslavija koja mnogo više nego zemlje istočnog bloka komunicira sa Evropom i svetom, dok je sa druge strane, Bugarskom vladala čvrsta komunistička diktatura pod jakim uticajem Sovjetskog Saveza, gde su značajni ekonomski rezultati bili teško ostvarivi.

Tako se među balkanskim narodima stvorila percepcija o Bugarskoj kao siromašnom, nerazvijenom sovjetskom satelitu koji na Jugoslaviju gleda iz pozicije „inferiornosti“.

Međutim, krajem prošlog veka, stvari su počele da se menjaju. Dok je Jugoslavija ulazeći u burne devedesete godine brojala svoje poslednje dane, Bugarska započinje evropske integracije koje će uspešno privesti kraju već 17 godina nakon otvaranja prvog pregovaračkog poglavlja.

Od trenutka kada je 2007. godine Bugarska zvanično pristupila Evropskoj uniji do danas prošlo je novih 17 godina, a stari mit o jugoslovenskoj „superiornosti“ nad komšijama, nadživeo je i Jugoslaviju i komunističku Bugarsku, i održao se u podsvesti mnogih sve do danas.

Sa namerom da se lično uveri u istinitost tih mitova i otkrije koliko je EU zaista doprinela razvoju Bugarske i pomogla joj da postane to što jeste danas, novinarska delegacija Pulsa Evrope pristigla je jedne kišovite prolećne noći u slabo osvetljene ulice Sofije, gde je narednih nekoliko dana sa najvišim državnim predstavnicima razgovarala o iskustvu Bugarske u elitnom političkom društvu Evrope. Društvu kome i naša zemlja teži već skoro četvrt veka.

Januara 2007. godine, tadašnji predsednik Georgi Prvanov obratio se građanima koji su na ulicama Sofije slavili ulazak u EU.

„Ovaj dan će nesumnjivo ostati upamćen kao jedan od najvažnijih u našoj nacionalnoj istoriji, ali da budemo jasni, uspeh nacije zavisiće ne samo od evropskih fondova i resursa, nego i od našeg sopstvenog zalaganja“, rekao je predsednik u zanosu.

Gledajući kako se Bugarska danas, nešto manje od dve decenije kasnije razvija, teško je poreći da je zalaganje i posvećenost njenih građana i političkih elita na procesu evrointegracija i kasnijem poboljšanju životnih uslova bio zanemarljiv. U godinama kada su se zatvarala poslednja pregovaračka poglavlja, zainteresovanost Bugara za EU išla je i do 60 odsto, dok istraživanja pokazuju da čak i danas građani imaju više poverenja u evropske nego u nacionalne institucije. Čak su se i uvek nestabilne bugarske vlade i suprotskatvljene političke opcije usaglašavale oko činjenice da je EU jedini pravi put za državu.

Sa druge strane, jednako je teško poreći i da evropski fondovi, o kojima je predsednik Prvanov tada govorio, nisu bili glavni pogon za ekonomski i infrastrukturni razvoj Bugarske. Od 2007. godine do danas, iz EU se u Bugarsku slilo oko 11 milijardi evra, a rezultati se mogu videti na svakom koraku.

Građani koji su tada na ulicama slavili otvaranje novog poglavlja u istoriji svoje zemlje, prosečno su zarađivali 100 evra mesečno, dok je danas taj iznos desetostruko veći. Kupovna moć Bugara u odnosu na prosek EU, u poslednjih 17 godina porasla je sa 25 na 62 odsto, a BDP se utrostručio.

Nikola Miladinov iz Predstavništva Evropske komisije u Bugarskoj, istakao je da se od ulaska u EU životni standard građana višestruko poboljšao i da se Bugarska od jedne siromašne i finansijski nestabilne zemlje tokom godina razvijala u najvećoj meri zahvaljujući evropskim integracijama.

„Članstvo u EU je najbolja stvar koja se desila Bugarskoj od pada Berlinskog zida“, rekao je novinarima iz Srbije.

Možda i najviše benefita od članstva u EU Bugraska je ostvarila u oblastima infrastrukture.

Sa izgradnjom čuvenog sofijskog metroa počele su još komunističke vlasti, ali se zbog nedostatka finansijskih sredstava projekat beskrajno otegao. Prvu liniju metroa Bugari su gradili 19 godina, i za to vreme uspeli da kompletiraju oko 18 kilometara podzemne železnice. Nakon 2007. godine, uz pomoć evropskih fondova izgrađeno je novih 34 kilometara metroa i dve dodatne linije, pri čemu je vrednost jednog kilometra išla i do 60 miliona evra. Danas metro u Sofiji opslužuje više od 400 hiljada ljudi dnevno, a kako je rekao direktor Stojan Botev, ukoliko bi metro prestao sa radom, gradski saobraćaj bio bi u totalnom kolapsu.

Nakon 2007. godine u Bugarskoj je buknula i izgradnja auto-puteva i ostalih važnih saobraćajnica. Uz pomoć 1,8 milijardi evra, koliko je EU namenila razvoju bugarske infrastrukture do 2027. godine, u zemlji je niklo oko 400 kilometara novih puteva i obnovljeno 1.700 kilometara starih. Glavni grad se povezao sa Srbijom, Grčkom i Turskom, a u planu je i izgradnja auto-puta u pravcu Rumunije.

Kako je istakao Miladinov članstvo u evropskoj porodici posebno je bitno u kriznim vremenima, kao što je bio slučaj tokom pandemije i nakon ruske invazije na Ukrajinu.

„Važna je i sigurnosna mreža u vreme krize, kao što je bilo u vreme pandemije korona virusa, kada su vakcine bile distribuirane u isto vreme i po istim cenama u svim državama Evropske unije“, rekao je Miladinov.

To se pokazalo i u februaru 2022. godine, kada je nakon napada Rusije na Ukrajinu, Evropu uzdrmala nova kriza. Zbog svoje pozicije na Crnom moru i zavisnosti od Rusije, Bugarska je bila među najugroženijim zemljama EU kada je u pitanju snabdevanje energentima.

Nakon što je Rusija prekinula dotok prirodnog gasa, EU je finansirala Grčko-bugarski gasni interkonektor, koji je snabdevajući se iz izvora u Azerbejdžanu, značajno amortizovao energetsku krizu.

Novonastale okolnosti nakon početka rata u Ukrajini, Evropu su suočile sa izazovima i na geopolitičkom planu. Zabrinutost od širenja istočnoevropskog sukoba, podstakla je Evropsku uniju da blagonaklonije gleda na proširenje, posebno ka istoku.

„Ako se EU ne bude borila za proširenje, onda je gotova, ali mislim da će nova Evropska komisija biti otvorenija ka proširenju“, rekla je bivša ministarka za evropske poslove Gergana Pasi i dodala da bi volela da vidi Srbiju u EU, ali da joj se čini da Srbija to ne želi.

„Ne možete imati pet stubova spoljne politike. EU ima samo jedan“, rekla je ona.

Zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Ivan Kondov rekao je da je za EU važno da Zapadni Balkan nastavi sa integracijama.

„Nadamo se da će Srbija biti u mogućnosti da nastavi svoj EU put i da će što brže napredovati ka Uniji. To je jako bitno, jer delimo mnoge zajedničke stvari kao što su infrastruktura i zajednička balkanska istorija“, rekao je Kondov.

Ipak, Bugarska uprkos svim blagodetima članstva u EU i danas kuburi sa mnogim problemima za čije će rešavanje morati da se uloži još mnogo truda i mnogo milijardi evra. Visok stepen korupcije, haotična politička scena, kolaps u saobraćaju i pored funkcionalnog metroa, samo su neke od „sitnica“ koje ukazuju na to da se ulaskom u EU ne mogu izlečiti sve boljke jedne države i društva.

Ali kao što su se novinari iz Srbije mogli uveriti zahvaljujući Pulsu Evrope, skoro pa punoletna evropska Bugarska sve manje liči na onu koju su opisivali mitovi iz vremena Sovjetskog Saveza, a sve više na modernu evropsku državu od koje se mnogo toga može naučiti.