Džef Bezos, milijarder, vlasnik kompanije Amazon, kao i vlasnik Vašington posta, nakon odluke da njegov list ne podrži nijednog kandidata na predstojećim izborima u Americi, napisao je tekst u kojem brani tu odluku, koja je bila zasuta mnogobrojnim kritikama, uz obrazloženje da će ovo biti veliki test za američku demokratiju.
Takva odluka, blago rečeno, zastresla je čitavo uredništvo Vošington posta, jedno od najčuvenijih imena u američkom novinarstvu, još od afere Votergejt koja je srušila Ričarda Niksona. Usledili su mnogi nemiri i pobuna u redakciji, potom ostavke uredničkog odbora, kao i otkazivanje preko 200.000 pretplatnika, piše Gardijan.
U svom eseju Bezos je napisao da je doneo takvu odluku jer je bio zabrinut da su ljudi izgubili poverenje u tradicionalne američke medije i da dobijaju vesti sa društvenih medija, ostavljajući ih podložnim dezinformacijama.
„Većina ljudi veruje da su mediji pristrasni. Svako ko ovo ne vidi ne obraća pažnju na stvarnost, a oni koji se bore protiv stvarnosti gube“, rekao je Bezos, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
Dodao je: „Podržavanje jednog od predsedničkih kandidata ne doprinose preokretu na izborima. Nijedan neodlučni glasač u Pensilvaniji neće reći: „Idem da podržim ovog kandidata zbog ovih novina.“ Nijedan. Davanje podrške nekom kandidatu stvara percepciju pristrasnosti. Okončavanjem pružanje podrške predsedničkim kandidatima je principijalna odluka, i to je ispravna odluka.“
Bezos i njegov nedavno postavljeni izdavač Posta Vil Luis, koga bije loš glas iz Londona zbog umešanosti u skandal sa list „The Sun“ koji je u vlasništvu Ruperta Mardoka, pretrpeli su bujicu brutalnih kritika nakon odluke da ne pordže jednog predsedničkog kandidata.
Marti Baron, bivši urednik Posta, kritikovao je lidere lista u petak nakon ove odluke. „Ovo je kukavičluk, sa demokratijom kao žrtvom“, napisao je Baron na X profilu.
Dejvid Hofman, koji je nedavno dobio Pulicerovu nagradu za svoju seriju tekstova u Vašington postu o „novim tehnologijama i taktikama koje autoritarni režimi koriste da potiskuju neslaganje u digitalnom dobu“, podneo je ostavku na urednički odbor i naveo u saopštenju: „Suočavamo se sa veoma realnom pretnjom autokratije, kada je u piitanju kandidatura Donalda Trampa. Smatram nesavesnim što smo izgubili glas u ovom opasnom trenutku.“
Oko 20 kolumnista Posta potpisalo je zajedničku izjavu u kojoj se navodi da je ta odluka usledila zbog „napuštanje fundamentalnih uređivačkih uverenja lista koje volimo“.
Zabrinutost je izazvao i sastanak između rukovodilaca Bezosove avio kompanije i Donalda Trampa istog dana kada je Post izbegavao navodno planiranu podršku Kamali Haris.
Bezos je u svojoj kolumni negirao da su poslovni interesi motivisali njegovu odluku i da je poslovni sastanak bio potpuno slučajan.
On je, međutim, priznao da je tajming odluke bio nesrećan. Do izbora je nešto više od nedelju dana, a Tramp i Haris su praktično u mrtvoj trci, kako u anketama, tako i u ključnim državama koje će odlučiti o izborima.
Bezosovo objašnjenje za odluku da ne podrži jednog od kandidata teško da će imati ikakvog efekta i oprdavdati mnoge kritičare koji ovu odluku vide kao ogromnu grešku. Tramp se naširoko smatra autokratskom pretnjom političkim i medijskim slobodama u SAD ako se vrati u Belu kuću. Tramp je u nedelju uveče u Njujorku održao miting na kojem su njegove pristalice održali govore prepune besa, rasističkih uvreda i pretnji.
Tagovi
