Nakon sporazuma COP27 svet i dalje na ivici klimatske katastrofe

(Beta) – Stručnjaci uprkos istorijskoj odluci na samitu COP27 da se uspostavi fond za „gubitak i štetu“ za podršku siromašnijim zemljama koje osećaju razorne posledice klimatskih promena, i dalje upozoravaju na klimatske katastrofe a posebnu zabrinutost izaziva neuspeh u postizanju dogovora o postepenom ukidanju fosilnih goriva pošto su brojne zemlje koje proizvode naftu „zaustavile“ maratonske pregovore UN o klimi, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Pregovarači iz gotovo 200 zemalja na klimatskom samitu COP27 UN u Egiptu napravili su istorijski korak i 20. novembra se složili da uspostave fond za „gubitak i štetu“ koji bi trebalo da pomogne ranjivim zemljama da se izbore s klimatskim katastrofama, ističe CNN.

Složili su se da svet treba da smanji emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte do 2030, dok je sporazum takođe potvrdio cilj održavanja globalnog zagrijavanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Međutim, naglašava CNN, pokušaj rešavanja najvećeg izvora emisija zagrevanja planete koji uzrokuju klimatsku krizu završio se fijaskom pošto su brojne zemlje, uključujući Kinu i Saudijsku Arabiju, blokirale ključni predlog za postepeno ukidanje svih fosilnih goriva, ne samo uglja.

Ipak, naglašava CNN, sporazum o pomoći najranjivijim zemljama sveta u suočavanju s gubitkom i štetom predstavlja pomak u spornom pregovaračkom procesu. To je prvi put da su se pojedine države, uključujući SAD i Evropsku uniju, složile da uspostave fond za zemlje osetljive na klimatske katastrofe koje su dodatno ugrožene zagađenjem koje neproporcionalno proizvode bogate, industrijalizirane zemlje.

Uprkos dogovoru da se finansiraju siromašnije zemlje, neuspeh u postepenom ukidanju fosilnih goriva ljuti pregovarače koji smatraju da je COP27 bio „propuštena prilika“, piše Fajnenšel tajms.

Dok je konačni sporazum uključivao istorijsku odluku o novom fondu, veliki broj zemalja žalio je zbog nedostatka napretka tokom dvonedeljnog samita o tome kako brže smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte.

Mnogi od najvećih svetskih proizvođača fosilnih goriva uspeli su da zaustave i odbiju zahteve za hrabrijom akcijom po pitanju klimatskih promena kako se samit bližio kraju. Nekoliko frustriranih i iscrpljenih pregovarača iz zapadnih zemalja okrivilo je zemlje koje proizvode naftu i gas na čelu sa Saudijskom Arabijom, koje su, dodaje list, ohrabrene globalnom energetskom krizom.

Saudijska Arabija je „najteže igrala“ u svom otporu bržem napretku u smanjenju emisija, rekla je jedna osoba uključena u diskusiju. Kina je, tvrde upućeni, takođe kočila napredak, ali je u pregovorima bila manje glasna od zemalja Arapske lige.

Kako su se pregovori bližili kraju, grupa arapskih zemalja i Rusija odupirali su se formulaciji koja je naglašavala potrebu za obnovljivom energijom. Saudijska Arabija se zalagala za sporazum UN a koji bi omogućio tehnologiju hvatanja i skladištenja ugljena, što bi ograničilo emisije i omogućilo nastavak proizvodnje nafte i gasa.

Gurajući u drugom smeru, sve veći broj zemalja, uključujući SAD i Australiju, isticao je da će podržati posvećenost postepenom ukidanju svih fosilnih goriva. Međutim, naglašava Fajnenšl tajms, ono što se pojavilo na kraju je neugodan kompromis, bez spominjanja postepenog ukidanja fosilnih goriva.

Tekst sporazuma u kojem se skoro 200 zemalja sveta složilo da se uspostavi fond za „gubitak i štetu“ ostavlja otvorenim niz ključnih detalja koji će biti razrađeni sledeće godine i kasnije, uključujući i to ko će doprineti fondu, a ko će imati koristi, navodi Rojters.

U klimatskim pregovorima UN, pojmovi „gubitak i šteta“ se odnose na troškove nastale zbog klimatskih ekstremnih uslova ili uticaja, poput porasta nivoa mora. Međutim, naglašava Rojters, još nema dogovora o tome šta bi trebalo da se smatra „gubicima i štetama“ uzrokovanim klimatskim promenama.

Nakon dogovora postignutog na klimatskom samitu UN-a COP27, klimatski stručnjaci i aktivisti i dalje upozoravaju da je svet je još uvek „na ivici klimatske katastrofe“ i da najveće ekonomije moraju preuzeti nove obaveze za smanjenje emisija gasova staklene bašte, ističe Gardijan.

Iako je pozdravljen sporazum postignut u Šarm el Šeiku, rezultat samita je široko ocenjen kao neuspeh u naporima da se smanji oslobađanje ugljen dioksida, pošto su zemlje koje proizvode naftu oslabile i uklonile ključne obaveze u vezi s emisijama gasova s efektom staklene bašte i postepenim ukidanjem fosilnih goriva.

Ipak, naglašava Gardijan u uredničkom komentaru, s obzirom na potpuni nered koji je bio očigledan do samog kraja ovogodišnjeg samita, konačni ishod COP27 je olakšanje jer je sporazum o osnivanju fonda za gubitke i štete označio istorijski napredak koji su tri decenije zahtevale zemlje u razvoju.

Tokom te tri decenije, ističe list, međunarodni politički sistem je u više navrata demonstrirao svoju frustrirajuću, srceparajuću i gotovo bizarnu nesposobnost da reaguje na problem koji u svojoj suštini ima jednostavno rešenje: prekidanje zavisnosti od fosilnih goriva.