NALED: Očuvanje životne sredine je jedan od najvećih nacionalnih izazova

Slobodanka Cucić, potpredsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a

Nije novost da se Srbija, u pogledu zaštite životne sredine i ekološke svesti građana, nalazi na začelju liste evropskih zemalja, a da je rešavanje ovih pitanja jedan od najvećih nacionalnih izazova. Među prioritetnim oblastima delovanja je upravljanje otpadom, prvenstveno organskim otpadom koji nastaje bacanjem viškova hrane, kao i ambalažnim, električnim i elektronskim otpadom, a značajne pomake na tom planu napravio je NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine.

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede 900.000 tona otpada od hrane, od čega više od 500.000 tona završi na deponiji. Njegovom razgradnjom u nekontrolisanim uslovima proizvodi se ogromna količina štetnih gasova, na prvom mestu ugljen-dioksida i metana. Uticaj ovih isparenja direktno utiče na kvalitet vazduha i zdravlje građana, a kako ona podstiču i efekat globalnog zagrevanja i klimatske promene, dugoročno vode i većim ekološkim katastrofama. Čak 8% ukupnih gasova sa efektom staklene bašte emituje upravo neadekvatno odložen otpad od hrane.

Zakonski okviri kojima je predviđeno regulisanje pitanja upravljanja otpadom, postavljeni su u Srbiji 2009. godine sa ciljem usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravilnicima Evropske unije, kao iskorak ka budućoj integraciji. Međutim, navike stanovništva u Srbiji u pogledu bacanja hrane i sortiranja otpada i dalje pozicioniraju našu zemlju negativno na globalnom ekološkom planu. Prosečan stanovnik Srbije baci 30-40 kilograma otpada od hrane godišnje, a on u najvećem broju slučajeva nije odvojen od komunalnog otpada. Sve pomenuto ukazuje da je potrebna dodatna harmonizacija politika i propisa u ovoj oblasti, kao i rad na podizanju svesti i edukaciji građana o posledicama nesavesnog delovanja, kako bi njihovi efekti zaživeli u praksi. Rešenje je u doniranju hrane koja je upotrebljiva, kao i pravilnom zbrinjavanju one koja više nije za ljudsku upotrebu i njenom ponovnom korišćenju za, primera radi, proizvodnju energenata kao što su biogoriva.

U prvoj instanci rešavanja ovog problema, fokus ipak mora biti na najvećim proizvođačima otpada od hrane, domaćinstvima, kao i lancima restorana, hotela i drugim ugostiteljskim objektima. Procenjuje se da domaći ugostiteljski sektor godišnje generiše oko 40.000 tona otpada od hrane, a čak 99 odsto tog otpada završi na deponiji. Posledica štetnih materija koje se u prirodi emituju njegovim razlaganjem meri se uticajem 6.000-7.000 motornih vozila na godišnjem nivou.

Rešenje postoji, a ono se zasniva na jasnom definisanju obaveza ugostitelja u pogledu upravljanja viškovima hrane i doslednom primenom preporuka kako bi njegova proizvodnja mogla da se smanji. Te mere uključuju i jednostavna menadžerska rešenja u dnevnom poslovanju objekata, poput boljeg planiranja obroka u toku dana. Sa druge strane, za ekološki održiv menadžment upravljanja ovom vrstom organskog otpada, neophodno je da ugostitelji razvrstavaju otpad i kontaktiraju ovlašćene sakupljače koji će ga preuzeti i adekvatno deponovati.

Preduslov da pomenuta rešenja zažive u praksi, jeste precizno definisanje obaveza ugostitelja i edukacija svih nadležnih i odgovornih službi i pojedinaca o štetnosti uvreženih navika po pitanju bacanja otpada od hrane, a prvi korak u tome je podizanje svesti o posledicama. NALED je u saradnji sa kompanijom EsoTron, pokrenuo projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, kojim nastoji da podrži resorne institucije na izradi Pravilnika o odgovornom postupanju sa biorazgradivim kuhinjskim otpadom, kao i da podigne svest o značaju pravilnog tretiranja ovog otpada.

Osnovni cilj projekta je uspostavljanje normativa da svi objekti, koji pripremaju više od 50 obroka dnevno, budu u obavezi da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom sakupljaču. Kako bi on bio ostvaren, dodatni ciljevi projekta tiču se podizanja svesti među ugostiteljima da je ovo investicija u održivu i ekološki odgovornu zajednicu u kojoj razvijaju svoj biznis. Aktivnosti projekta tiču se i edukacije nadležnih inspekcija i lokalnih komunalnih službi o ovoj temi, kao i infrastrukturnih rešenja – postavljanja kanti za razvrstavanje otpada od hrane.

Osim ovog, NALED je u saradnji sa GIZ-om i operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, pokrenuo i projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, kojim nastoji da se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji poveća količina sakupljene staklene ambalaže za 20% i postigne isplativost reciklaže stakla. U Srbiji, uz finansijsku podršku Apatinske pivare i GIZ-a, u ukupnoj vrednosti od 300.000 evra, Sekopak i NALED će Nišu dodeliti 300 reciklažnih kontejnera, Somboru 150, Kragujevcu 120, dok će građani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera, a kompletna oprema će biti postavljena do kraja marta.

Još jedan projekat koji će doprineti očuvanju životne sredine je „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica“, koji NALED sprovodi kako bi pokrenuo unapređenje sistema sakupljanja otpadnih baterija i sijalica u Srbiji. Tako će kante za odlaganje iskorišćenih baterija i sijalica biti postavljene na fakultetima Beogradskog univerziteta, kao i u javnim institucijama u Kragujevcu, nakon čega će ovaj opasan otpad biti zbrinut na adekvatan način.

Zaključak koji se nameće jeste da svi u društvu moraju razumeti koliko je odgovorno upravljanje otpadom važno i da je samo zajedničkim delovanjem i udruženom odgovornošću javnih službi, stručne javnosti i pojedinaca, moguće doći do željenih rezultata. Pokretanje inicijativa i sprovođenje projekata, kakvi su aktuelni NALED-ovi projekti, svakako je prvi iskorak ka ekološki osvešćenijoj, odgovornijoj i održivijoj zajednici.