Novi krug Karija Pešića koji se zatvara dolazi ovog leta. Četrdeset godina od kada je počeo da se bavi trenerskim poslom i 20 godina od istorijskog Indijanapolisa i poslednjeg zlata za našu košarku, ponovo će voditi reprezentaciju na nekom velikom takmičenju, na Evrobasketu. Da li to znači da je medalja zagarantovana? O simbolici se ne može pričati sa Karijem Pešićem, jer kako kaže, ne postoje ni dva ista treninga, a kamoli dva ista takmičenja. Ove igre brojeva su samo slučajnost.
U velikom životnom intervjuu za Nedeljnik Svetislav Kari Pešić govori o svojoj igračkoj i trenerskoj karijeri, jugoslovenskoj i srpskoj školi košarke, najvećim izazovima u životu, trenutnoj situaciji u našoj košarci, zašto se vratio u reprezentaciju i kako je to zaista biti veliki trener u Srbiji…
Posle poraza u kvalifikacijama za SP očekuje vas Evropsko prvenstvo, a samim tim što ste vi selektor od reprezentacije se očekuje mnogo?
Za početak, mi tamo nismo favoriti ili ne pripadamo prvoj grupi favorita. Znam da bi zlatna medalja, ako bi se uopšte osvojila, bila doživljena kao normalna stvar, a da ako se ne osvoji slede kritikovanje, pljuvanje i vređanje. Znam da je to tako.
I previše me ne dotiče. Trudio sam se u prethodnom periodu da probam da objasnim ljudima koji vode košarku ovde kakvo je naše stanje. Očigledno je da oni to veoma pažljivo slušaju, ali da me ne čuju. Oni imaju svoj pravac. Ne misle da se menjaju, a ja lično smatram da ako ovako ostane, ne samo da nećemo da osvajamo medalje, nego na nekim prvenstvima nećemo ni učestvovati. Oni to ne veruju, zato što oni brinu svoju brigu i reprezentacija više nije prioritet.
Intervju sa selektorom Svetislavom Pešićem objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
