Posle Bregzita ove godine, Britaniji je potreban okvir za budućnost finansijskih usluga pošto su gradovi poput Amsterdama i Pariza već viđeni za nove evropske prestonice bankarstva.
Neki rešenje vide u londonskoj dostavljačkoj kompaniji Deliveroo koja raspolaže sa 100.000 vozača. Iako je Deliveroo prošle godine zabeležio gubitak od 226 miliona funti, postao je simbol novih ambicija Velike Britanije pošto je kompanija odlučila da ponudi svoje deonice ne na njujorškoj, već na londonskoj berzi.
Deliveroo je “prava britanska priča o tehnološkom uspehu”, rekao je u martu jedan od najviših britanskih zvaničnika na polju finansija Riši Sunak.
Ipak, nije sve išlo po planu. Deliveroo je nazvan “najgorom inicijalnom javnom ponudom u istoriji Londona”. Prvog dana na berzi, 31. marta, vrednost deonica pala je 26 odsto ispod IPO cene. (I kasnije je nastavila da pada.)
Ovaj kiks je dodatno urušio imidž Grada Londona – geografsko i metaforičko ime finansijskog centra Velike Britanije – dok pokušava da se oporavi od izlaska zemlje iz Evropske unije. Neke posledice osetile su se instant: prvog radnog dana 2021, trgovanje evropskim deonicama premešteno je iz Londona u druge velike gradove unutar bloka. Potom je udeo Londona u trgovanju denominacijama evra naglo pao.
Finansijske usluge su vitalna komponenta britanske ekonomije i čine do 7 odsto domaćeg bruto proizvoda – 132 milijarde funti u 2019. Članstvo u EU Londonu je omogućavalo da služi kao finansijska baza kontinenta. Četiri desetine izvoza finansijskih usluga bilo je usmereno ka Uniji.
Britanska vlada sada pokušava da pronađe novu strategiju za obnavljanje reputacije Londona kao globalnog finansijskog centra.
“Ujedinjeno Kraljevstvo neće sedeti skrštenih ruku i posmatrati kako se finansijske usluge sele” u druge evropske gradove, naveo je Alasder Hejns, osnivač londonske kompanije za trgovinu na berzi Aquis.
Ipak, mogućnost da Britanija i EU ostanu u bliskim odnosima sada praktično ne postoji.
Dve strane su potpisale memorandum o razumevanju kojim je osnovan forum za diskusiju o finansijskim regulativama, ali je taj forum dobrovoljnog karaktera.
Evropska unija želi da izgradi sopstvena tržišta koja bi mogla da prosperiraju ukoliko Londonu bude odbijen pristup. Za Britaniju je, sa druge strane, vrlo primamljiva opcija da sama određuje finansijska pravila. Trik je namamiti nove kompanije i preduzetnike, a da se pritom ne kompromituju regulatorni standardi Londona koji mnoge odbijaju.
“Želim da Ujedinjeno Kraljevstvo bude najbolje mesto u svetu za kompanije sa inovacijama i visokom stopom rasta”, rekao je Sunak parlamentu 3. marta, istog dana kada je vlada izdala preporuku sa promenama koje su neophodne da bi se tehnološke kompanije ohrabrile da emituju svoje akcije na berzi. Predložene su ideje – inače uobičajene u Njujorku – koje bi osnivačima omogućile da zadrže viši nivo kontrole nad svojim kompanijama nakon što one izađu na berzu.
Tajming inicijalne javne ponude za Deliveroo nije bio nasumičan. Ponuđene su deonice sa dualnom strukturom koje suosnivaču ovog startapa Vilijamu Šuu omogućavaju kontrolu nad kompanijom u naredne tri godine, u skladu sa preporukama vlade, kako je kompanija saopštila.
Ideja se ipak nije dojmila londonskih investitora. Deliveroo je doživeo fijasko jer su ponuđene akcije sa minimalnom kontrolom.
Neki su, međutim, uzbuđeni zbog ideja koje su iznete u analizi koju je za britansku vladu izradio Džonatan Hil, nekadašnji evropski komesar za finansije. Među tim optimistima je i Hejns iz Aquisa.
“Podržavam sve što je lord Hil uradio”, istakao je Hejns koji želi da njegova berza koja se takmiči sa londonskom jednog dana postane “Nasdaq Evrope”.
Dok se Britanija priprema za Konferenciju UN o klimatskim promenama čiji će domaćin biti u novembru, vlada želi da London transformiše u globalni centar za zelene investiture.
Sunak je već saopštio da će Trezor zahtevati od kompanija da do 2025. godine otkriju sve poslovne rizike povezane sa klimatskim promenama.
Nema rizika da će finansijska industrija u Londonu doživeti krah, ali svakako da posle Bregzita temelj britanske ekonomije više ne deluje jednako stabilno.
Vlada je Bregzit predstavila kao priliku da Britanija bliže i u većoj meri sarađuje sa zemljama izvan EU. To će biti od ključnog značaja za kompanije koje razmatraju da li žele da njihova evropska sedišta ostanu u Londonu ili se ipak sele negde drugde.
Tagovi
