Praktično jedini izveštaj o poslednjim događajima u Crnoj Gori u nemačkim medijima objavljuje agencija dpa, a izveštaj „Napetosti uoči pravoslavnog Božića u Crnoj Gori“, prenosi Dojče vele.
„Zakon o registraciji crkvenog poseda koji je donet pred Novu godinu doveo je do napetosti u Crnoj Gori – pred pravoslavni Božić“, piše dpa.
„Desetine hiljada ljudi su u subotu demonstrirale u Podgorici i brojnim drugim gradovima procesijama i javnim molitvama protiv zakona“, javlja dpa pozivajući se na podgoričke „Vijesti“ i podseća da pravoslavni hrišćani danas i sutra slave Božić.
„Prema novom zakonu“, objašnjava se dalje u tekstu, „crkve u Crnoj Gori moraju da razjasne status svoje imovine koja je stečena pre 1920. godine. Taj regulativ bi mogao da se odrazi na konflikt između Srpske pravoslavne crkve (SPC) koja je podređena Beogradu i dominira u zemlji, i nove, autonomne Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). SPC strahuje da bi mogli da joj budu oduzete crkve i manastiri u Crnoj Gori.“
Uloga Beograda
„Napetosti podstrekava i nacionalistička vlada u Beogradu“, piše dpa. „Prošlog petka je razjarena gomila radikalne desnice, neometan od vlasti, pred crnogorskom ambasadom raketama za vatromet gađao zastavu koja tamo visi. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je razmišljao o poseti pripadnicima SPC u Crnoj Gori, ali je od nje odustao jer se strahovalo zbog eskalacije. Zemlja je, sveukupno gledano, podeljena između pripadnika dve crkve“, piše dpa.
Nemačka agencija na kraju daje ovakvu istorijsku pozadinu događaja: „Crna Gora je do 1918. bila nezavisna i ponovo je to od 2006. U međuvremenu je bila deo različitih formi jugoslovenske države. Pravoslavne crkve su u pravilu ’autokefalne’, što znači da nisu podređene nijednoj crkvi neke druge zemlje. Pri osnivanju tih zemalja, stalno – kao u slučaju Ukrajine – dolazi do konflikta sa ’matičnom crkvom’, koja neće da prihvati nastanak nove samostalne crkve u novoj državi.“
Tagovi
