Uvek sam se pitala ko su ti ljudi što šetaju bebe u kolicima. Zar nije dosadno ići tako ukrug jednim te istim ulicama? Zar nema nekih zabavnijih pohoda s detetom? Još me je više nerviralo kad vidim mamu i tatu kako zajedno voze bebu kao da su na nekom zadatku. Uvek sam mislila da su to neki smarači od roditelja koji ne znaju šta drugo s decom da rade. Desilo mi se da sam poželela da prodrmam kolica jednoj mladoj majci s kojom sam se mimoilazila. Ili da prodrmam nju, mladu majku. Čisto da malo razbijem taj statičan, monoton i dosadan prizor za koji nisam bila sigurna zašto me pogađa. Možda baš zato što mi je delovalo dosadno.
Delovalo mi je da su ti prvi meseci s bebom zapravo samo to, šetanje jednog te istog kruga. Da svoj zabavni život koji je samo tvoj menjaš za pomalo dosadni život koji s nekim moraš konstantno da deliš sve dok ne postane zabavno. A možda me je najviše plašilo to što kad si sam, možeš lako da sklizneš i nakratko ponovo budeš malo dete ma koliko godina imao. Da neko brine o tebi, da plačeš, da se buniš, prenemažeš, gunđaš… Da prespavaš dan ili da se čitav dan maziš.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
