Napredak hirurgije i lečenje raka pankreasa

Rak pankreasa je četvrti u svetu po smrtnosti među svim kancerima. Teško se otkriva, često već u fazi kada operacija nije moguća, zbog čega je ogroman izazov za lečenje. Ali i to se menja. Najvažniji pomak zahvaljujući napretku u hirurgiji, a koji je pokazala najnovija studija jeste da je prosečno preživljavanje za rak pankreasa 54 meseca kada može da se operiše, što je najveći napredak dosad u lečenju. Nedavno je održan Treći kongres regionalnog udruženja za lečenje jetre, pankreasa i žučnih puteva i Četvrti kongres Srpskog pankreasnog kluba gde su predstavljeni najnoviji pomaci u lečenju i hirurgiji pankreasa.

O ohrabrujućim dostignućima u lečenju i napretku hirurgije za Nedeljnik je govorio profesor dr Dejan Radenković, specijalista opšte hirurgije, supspecijalista urgentne hirurgije sa Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i jedan od naših vodećih stručnjaka za hirurgiju pankreasa. Profesor Radenković je predsednik upravnog odbora Srpskog pankreasnog kluba, predsednik regionalnog Balkanskog udruženja za hirurgiju jetre, pankreasa i žučnih puteva i član vodećih svetskih udruženja i recenzent najeminentnijih stručnih časopisa iz ove oblasti.

Šta su najvažnija saznanja u oblasti lečenja pankreasa koja su predstavili stručnjaci iz ove oblasti na održanim kongresima?

Imali smo 30 inostranih predavača i 40 domaćih i istaknut je značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju pankreasa sa kojim se postižu mnogo bolji rezultati. Donet je i unapređeni nacionalni vodič za lečenje akutnih pankreatitisa. Zahvaljujući novim studijama, novim hemioterapeuticima i metodama zračenja shvaćeno je da je za veliki broj pacijenata bolje da prvo dobiju hemioterapiju pa onda idu na operaciju. Drugo, zahvaljujući napretku hirurških tehnika i savremenoj tehnologiji, hirurg sada može da odstrani mnogo veći deo čak i zdravog tkiva, kako bi sprečio da se rak na tom mestu vrati. Sve to zajedno je dovelo da je sada prosečno preživljavanje kod raka pankreasa, kod pacijenta koji se operišu u ranoj fazi, skoro pet godina, što je veliki pomak koji nikada ranije nismo imali. Kompletan koncept lečenja se promenio i sada se, kod pacijenta koji ranije nisu mogli da budu operisani i pre operacije daje hemioterapija, a ponekad i zračenje. Cilj je da se onima koji imaju uznapredovao karcinom da terapija pre hirurškog lečenja i na taj način omogući hirurgu da kasnije može da kompletno odstrani tumor. Pored toga, sada neke pacijente koji imaju metastaze na drugim organima, nakon primene hemioterapije, takođe možemo da operišemo i značajno im produžimo život. Ranije je kod ovih pacijenata hirurgija bila nezamisliva i bili su potpuno otpisani.

U čemu je problem kod dijagnostike raka pankreasa?

Problem je što se dijagnoza pankreasa postavlja dosta kasno i što samo 20 odsto njih može da se operiše u momentu postavljanja dijagnoze. Oko 60 odsto su metastatski uznapredovali tumori, oko 20-30 odsto su lokalno uznapredovali, tako da ni oni ne mogu da se odmah operišu. To kašnjenje sa dijagnozom sada pokušavamo da prevaziđemo upravo tako što se prvo daje zračenje i hemioterapija pa se onda radi hirurgija. Primenom ovakve strategije u lečenju povećava se procenat pacijenata koje možemo da operišemo.

Šta je to što je novo u hirurgiji pankreasa?

Hirurgija pankreasa je veoma komplikovana, jer je pankreas mali organ okružen velikim i važnim krvnim sudovima. Zahvaljujući napretku ostalih grana nauke uznapredovala je i hirurgija pankreasa. Hirurška intervencija je sada mnogo sigurnija i mnogo veći deo tkiva može da se odstrani jer se koriste prednosti savremene tehnologije. Hirurzi su ovladali tehnikama i sada mogu mnogo bezbednije i radikalnije da operišu, što daje mnogo veću šansu za dugoročno preživljavanje ili definitivno izlečenje pacijenta. Nije suština otkloniti samo tumor već i ta okolna tkiva.

U kom delu je hirurgija pankreasa najviše napredovala?

Zahvaljujući napretku tehnologije i uređajima koje hirurzi koriste kao svoje instrumente (kao što su električni noževi itd.), mi sada možemo mnogo preciznije da odstranimo tkiva za koja se golim okom ne vidi da su zahvaćena kancerom, a za koja se potom tek pod mikroskopom to ispostavi. Ranije su hirurške intervencije bile izuzetno opasne, da je 20-30 odsto pacijenata umiralo tokom lečenja, a 50-60 odsto imalo komplikacije po nekoliko meseci, zbog čega nisu mogli da prime hemioterapiju. Danas su hirurške tehnike sigurne, tako da se pacijenti brže oporavljaju i brže izlaze iz bolnice, pa mogu na vreme da dobiju hemioterapije.

Koliko je napredovala dijagnostika s obzirom na to da se rak pankreasa teško otkriva?

Dijagnostika ne samo da je napredovala u smislu ranog otkrivanja, već su značajno tehnički unapređeni skeneri i magnetna rezonanca, koji su sada mnogo precizniji. Zato možemo da imamo mnogo bolje preoperativno planiranje i hirurg može mnogo lakše da uradi operaciju i da pacijent bude kraće u anesteziji. Sada naše kolege radiolozi bukvalno mogu da nam nacrtaju krvne sudove, tako da hirurg tačno pre operacije zna njihov raspored i može da se unapred pripremi kako će da operiše.

Šta su faktori rizika kod raka pankreasa?

Pre svega nasledni faktor. Ako je jedan član porodice imao rak pankreasa, neophodno je da se svi iz prve linije srodstva ispitaju. Pored toga, pušenje predstavlja jedan od faktora rizika. Imajući to u vidu, smatram da je jako pozitivno što se u svetu sve više čuje za tzv. koncept smanjenja štetnosti od duvanskih proizvoda. Uz napredovanje tehnologije, danas su razvijene manje štetne alternative koje se nude pušačima kao zamena za konzumiranje tradicionalnih cigareta kao što su grejani duvanski proizvodi, e-cigarete i nikotinske vrećice. Naime, klinička istraživanja koja se vrše i čiji su rezultati dostupni, jasno pokazuju da postoji čitav niz alternativnih proizvoda koji nose smanjeni potencijal štetnosti za korisnike, u odnosu na cigarete. Tako, rezultati određenih studija pokazuju da se u izdahnutom aerosolu, koji se stvara prilikom pušenja e-cigareta i grejanog duvana, nalazi znatno manje štetnih stvari nego u dimu koji nastaje sagorevanjem klasičnih cigareta. Dakle, najbolje je prestati sa pušenjem, ali za one koji se ne mogu odreći nikotina, bolja opcija je korišćenje proizvoda koji nemaju takav negativan efekat po zdravlje. Primetio sam da je i naša država na određeni način prepoznala ove tendencije, te je novim propisima regulisala te kategorije proizvoda (pre svega elektronske cigarete i nikotinske kesice), limitirala dozvoljenu jačinu nikotina i ono što je najvažnije – zabranila prodaju maloletnicima.

Studije su pokazale da su mnogo bolji rezultati kada se pacijenti operišu u centrima gde se leči veliki broj pacijenata. Zbog čega?

Kada neko uradi nekoliko operacija, nije isto kao kada se uradi 50 operacija godišnje. To nije samo iskustvo hirurga, već iskustvo svih koji učestvuju u lečenju. Operacija pankreasa je izuzetno kompleksna i zato je potreban izuzetno obučen tim, koji ne čine samo hirurzi, već i anesteziolozi, medicinske sestre, radiolozi, gastroenterolozi, patolozi. Zbog toga je bitno da se pacijenti operišu u bolnicama sa nagomilanim iskustvom u lečenju velikog broja pacijenata gde postoje timovi stručnjaka koji su fokusirani na jednu vrstu bolesti.

Šta su problemi u lečenju raka pankreasa?

Neophodna je centralizacija u lečenju što znači da je pacijenta najbolje operisati i lečiti u naprednim centrima koji imaju sve što je potrebno za izlečenje. Radi se već na tome da naši univerzitetski klinički centri imaju sve što je neophodno za ovakve operacije i kako bi se omogućio multidisciplinarni pristup u lečenju. Jer hirurgija je neophodan i neizostavan deo lečenja, ali sama nije dovoljna. Hirurg mora da ima ceo tim koji ga prati. Prva hirurška klinika koja je sastavni deo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije vodeća je ustanova u regionu, zato što u okviru jedne institucije postoje sve specijalnosti koje su potrebne, iks nož koji nema niko u zemlji, PET skener, tako da pacijent može da dobije kompletno lečenje na jednom mestu. To je veoma značajno, pre svega zbog akumuliranog iskustva svih lekara i drugog medicinskog osoblja. Na Prvoj hirurškoj klinici leči se najveći broj pacijenata sa karcinomom pankreasa u regionu, što je najveća prednost za ishod ove bolesti.

Dokle smo mi stigli sa tom centralizacijom i da li mi imamo dovoljno stručnjaka koji se bave problemom raka pankreasa?

Kod mladih lekara koji su bili učesnici prethodno pomenutog kongresa, vidi se ogromna želja da uče i da se usavršavaju, a naša namera je da ih šaljemo u najbolje svetske centre. Lično sam imao veliku sreću da se usavršavam na najvećim svetskim klinikama za lečenje karcinoma pankreasa kao što je bolnica u Hajdelbergu, kojom je godinama rukovodio prof. Markus Bihler, najveće ime u hirurgiji pankreasa današnjice, i Memorijalnom Sloan Ketering centru za kancer u Njujorku. Potpuno sam ubeđen da bez razmene znanja, stalnog unapređivanja hirurške tehnike, nemoguće je biti vrhunski profesionalac u ovoj oblasti. Danas se uvođenje novina dešava maltene na dnevnom nivou i ko nema mogućnosti da sve to prati u velikom je zaostatku. Trudimo se da uhvatimo korak sa svim tehnikama lečenja koje se rade u svetu u svemu što je novo.

Centralizacija se radi svuda u svetu i to je ono što sam video tokom svojih usavršavanja, a znanje i iskustvo koje sam stekao pokušavam da prenesem i u Srbiju. A za mene kao hirurga najvažnije je da pacijent dobije najadekvatniju operaciju i da izađe iz bolnice zadovoljan sa saznanjem da mu je pruženo maksimalno kvalitetno lečenje. To je ono što naš posao, koji je izuzetno mentalno i fizički naporan, čini lepim, a svi moji izlečeni pacijenti mi daju snagu da istrajem i da se neprekidno borim da im pružim što bolje lečenje.