Nemoguće je da odete kod nekog specijaliste a da vas on bar na trećoj kontroli ne pita da li ste pod stresom. Gabor Mate zasnovao je celu filozofiju koja navodi da se uglavnom razbolevamo zbog kontinuiranog stresa. U tome ima istine, ali da li je to cela istina?
„Nemoj misliti“ na belog medveda i on će iskrsavati u mislima kada vam to neko izgovori, sigurno znate za taj efekat. Slično je i sa stresom: nemoj misliti na njega, možda će se misli i srediti u talasima, ali stres će isplivavati isto tako u talasima.
Pokušajte da ućutkate onaj glas u svojoj glavi koji vam suflira i biće sve teže boriti se s njim. Nasilje nad svojim umom ono je za čim potežemo kad ne znamo kako da izbacimo iz glave misli koje nam smetaju – pred važan ispit, nastup, razgovor. Hoće li biti dobro ili neće, hoću li se zbuniti, kakav utisak ću ostaviti. To nekako ide kao soundtrack u pozadini, šta god radili ili mislili, i onda postajete sve nervozniji. Sve je više knjiga koje govore da se to zanemari: mislite pozitivno, mislite kako će sve biti u redu. A kako se to dođavola radi, posebno kad niste baš skloni zanošenju pozitivizmom?
Kako se ućutkuje stres?
Njega, u stvari, ne treba ućutkivati, i treba napraviti razliku s onim podmuklim, kontinuiranim od kojeg se ne oporavljamo tako lako.
Sve je veći broj istraživanja koja tvrde da je ono što mislimo i verujemo o svojim osećanjima, a ne isključivo sama osećanja, to što utiče na naš mozak i telo. Naravno, osećanja i te kako ostavljaju trag na telu, ali i to kako ih doživljavamo ima izvestan uticaj na nas. Ako na stres i zabrinutost gledamo negativno i sa strahom, to često pogoršava naše probleme. Ali, ako naučimo da pozitivnije gledamo na neprijatna osećanja, možda ćemo čak naučiti da neku vrstu stresa obrnemo u svoju korist.
Ceo tekst objavljen je u aktuelnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
