Naravno da je moralo da bude epski, naravno da je pobedio kada je izgledalo da je gotov: Đoković osmi put osvojio Australijen open

Dosad je valjda trebalo da se naviknemo na to.

Da će podići glavu (i reket) kada izgleda da je gotov. Da se, u trenutku u kojem komentatori – i oni zvanični i oni „sveznajući“, sa društvenih mreža – govore da mu je poraz u očima, pojavi nova snaga.

Da će Novak Đoković naći načina da pobedi sebe, a onda i protivnika preko mreže.

U emotivnoj nedelji, u kojoj se opraštao i od svog prijatelja Kobija Brajanta, Novak Đoković bio je, u nedostatku bolje reči, šampion. Onaj koji odbija da se pokori. Onaj koji je zadužen da kaže kad je kraj.

Srpski teniski as osvojio je svoj osmi Australijen open, u još jednoj epskoj borbi.

Još će tenis čekati na naslednike trijumvirata koji su belim sportom žarili i palili već jače od deceniju, ali ako budućnost izgleda kao Dominik Tim, onda je to budućnost kojoj se treba radovati. Austrijanac je igrao sjajno, vodio sa 2:1 u setovima protiv Đokovića i, kao i mnogi rivali Srbina, ponadao se da je gotovo.

Danas se, ipak, raduje Đoković i njegovi navijači. Na svom omiljenom turniru, posle još jednog maratonskog meča, posle toliko preokreta da nam za preokret treba nova reč, Novak Đoković je prigrabio i prvo mesto ATP liste.

I 17. – slovima, sedamnaesti – grend slem.

Na kraju je bilo 3:2 (6:4, 4:6, 2:6, 6:3, 6:4).

Odlučujući trenutak meča dogodio se u četvrtom setu, pri rezultatu 4:3, kada je napravio brejk, nakon što je Tim počeo da greši i dva puta prestupio na servisu.

Nije ni posle toga bilo otaljavanje, ali uključila se ona stara mašina, publika više nije smetala, sudija više nije nervirao, povreda više nije davala glasa od sebe, i Novak Đoković je krenuo da melje rivala.

Imao je Tim poslednji trzaj duboko u petom setu, kada je na Đokovićev servis na 3:4 uzeo prvi poen, pa onda još jedan za 15:30, i ponadao se.

Ali, u tome je i dalje razlika između njih dvojice: on je samo izgledao da može da se vrati u meč i da trijumfuje.

Đoković je to uradio. Možda kidajući živce navijačima, ali dosad je trebalo da se naviknemo na to.

Kao što smo se, najzad, navikli da će prvi reket sveta podići glavu i čelo baš onda kada svima izgleda da je gotov.