Narod želi da bude obmanut: Kako su Srbi doživeli Titovu smrt

Iz „Knjige o Titu“ Dobrice Ćosića, i feljtona koji je za Nedeljnik priredio Veljko Lalić

5. maj 1980.

Čitav dan sam proveo gledajući televiziju: prenos Titovih posmrtnih ostataka iz Ljubljane u Beograd.

Prvi put je tišina pratila i dočekivala – njega. U „plavom vozu“, opet. Jedinom vozu u Jugoslaviji koji stiže po svom voznom redu. Zašto zapisujem sve beznačajnosti? Zato što je danas prvi dan bez njega. Mrtav je čovek čiju su smrt iščekivali i želeli i oni koji su mu bili najodaniji. Njih razdiru razočaranje i tuga ali i neko olakšanje. Poznajem ih i pažljivo slušam njihovo mišljenje o Titu.

Slušajući zvanično veličanje Tita, tu titolatriju bez mere, razuma i ukusa, to nadmetanje u dokazivanju da je on „najveći čovek prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“, opet sam se uverio da nesloboda ima lice laži.

Ponašanje naroda prema Titu dokaz je da je masi najbliža laž; u laž najupornije veruje. Narod želi da bude obmanut, ako mu je to korisno i prijatno. U ovim danima čitav svet ga ubeđuje da je Tito „velikan epohe“ i „najveći državnik sveta“, a Srbima godi da nešto njihovo bude veliko.

Poslednji nastavak feljtona iz „Knjige o Titu“ Dobrice Ćosića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. novembra

Pretplatite se na digitalno i štampano izdanje na novom sajtu Nedeljnika

Povodom Crnog petka, Nedeljnik je pripremio specijalnu ponudu. Veliki popust na pretplatu za štampano i digitalno izdanje.