Još je Milan Mačvan bio dete kada je srpski narod morao da napusti Vukovar. Sve što je njegova porodica stvarala generacijama unazad morao je preko noći da napusti i krene u neizvesnost. Zahvaljujući sportu, obrazovanju i snazi njegovih roditelja, uspeo je da se ostvari u životu, napravi karijeru u košarci o kojoj mnogi maštaju, ali rane na rano detinjstvo i izgubljene dečije snove i dalje su prisutne. Te bolne uspomene nedavno je naš košarkaš oživeo gledajući premijeru filma „Oluja“ u Beogradu, u društvu rođene sestre.
Prošlo je nekoliko dana od premijere filma “Oluja”. Kakav je Vaš celokupni utisak o ovom filmskom ostvarenju?
– Utisci su izuzetno jaki, film je ispunio očekivanja. Istinit je, živopisan i izuzetno težak za gledanje, pogotovo za nas koji smo izbegli iz Hrvatske. Ne može nikoga da ostavi ravnodušnim. To su stvarne životne priče ljudi koji su to prošli. Savet je da roditelji ne gledaju film, jer je za njih posebno težak – kaže Milan.
Da li postoji neka scena koja je za Vas bila posebno upečatljiva?
– Ja sam čovek koji voli srećan kraj, poslednja scena ponovnog spajanja porodice je nešto što bih izdvojio kao veoma upečatljivo. Volim da gledam stvari pozitivno. Film je izuzetno emotivan i istinit. Ovo je definitivno jedan od najvećih pogroma i tragedija za naš narod.
Vi i Vaša porodica ste lično proživeli egzodus, kada ste napustili Vukovar. Da li je film budio sećanja na taj period?
– Jeste, za mene je to bilo izuzetno stresno, kao iza sestru. Naravno da smo plakali kao i polovina sale koja je gledala premijeru. Emocije ne treba da se sakrivaju i za nas je to bilo strašno tužno. Za mene je Vukovar i dalje najlepši grad na svetu, ja tamo idem rado, tamo mi je ostala porodica. Verujem da su emocije bile izuzetno jake i da manje više svi nosimo iste po izlasku iz bioskopske sale.
Kakav je Vaš utisak o verodostojnosti filma? Smatrate li da je istinito predstavljen?
– Da, izuzetno verodostojno je predstavljeno, to su istinite priče. Dobro je i da ljudi koji nisu prošli kroz Oluju mogu da vide i delićem dožive i shvate da je to stvarno bio jedan pogrom i da se niko nije iselio zato što to voli ili zato što je to hteo, već zato što je morao i bio oteran.
Fenomenalna je i gluma, malo manje afirmisani glumci su odigrali jako teške uloge sa sve pravim akcentima iz Krajine. Većina njih se verovatno nikada nije susretala sa takvim govorom i dijalektom, bili su sjajni.
Ovo je prvo filmsko ostvarenje koje obrađuje temu proterivanja Srba iz Hrvatske. Koliko je za Vas važno podizanje svesti našeg naroda o stradanjima Srba kroz istoriju?
– Izuzetno je bitno što je napravljen ovaj film. Naša istorija je jako bogata kako pobedama tako i porazima, kako pogromima tako i naseljavanjima. Mislim da je bitno zbog budućih generacija da bi znale kroz šta je srpski narod prolazio i koliko je srpski narod velik. Veoma mi je drago da smo konačno počeli da cenimo ko smo, šta smo i odakle smo, to mi je izuzetno bitno. Dolazi do nekih promena i trežnjenja, malo više cenimo sebe. Ja prvi imam dvoje dece i kako bih ja njima posle objasnio kroz šta sam prošao, ovako mogu da pogledaju film. Ovaj film će i ljudima koji Oluju nisu doživeli, dočarati koliko je to strašno bilo. Nekada ne može da se objasni rečima, u ovom modernom dobu, objasniće se kroz film – zaključuje Mačvan.
