Životni vek dece rođene danas biće kraći 20 meseci od prosečnog životnog veka zato što udišu toksični vazduh koji se širi po čitavoj planeti, a trenutno je njegova najveća koncetracija u Aziji, piše Gardijan.
Zagađenost vazduha izazvala je svaku desetu smrt u 2017. godini, što je čini češćim uzrokom smrti od malarije i saobraćajnih nesreća, a stavlja je u rang sa pušenjem.
U Južnoj Aziji deci će se životni vek skratiti 30 meseci, a u supsaharskoj Africi 24. Na istoku Azije deca će živeti 23 meseca kraće. U razvijenim zemljama, međutim, životni vek skratiće se za tek pet meseci.
„Zagađeni vazduh ima najdrastičnije posledice za najranjivije društvene grupe, naročito za decu, kod koje izlaganje toksičnom vazduhu povećava rizik za usporeni razvoj pluća i dečiju astmu“, kaže Alaster Harper iz Unicefa.
Ugroženi su i odrasli: devet od deset smrtnih slučajeva kod ljudi starijih od 50 godina izazvano je zagađenim vazduhom.
Zagađenost vazduha krivac je za 41 odsto smrtnih slučajeva u svetu usled plućnih bolesti, 20 odsto od dijabetesa tipa 2, 19 odsto od raka pluća, 16 odsto od srčanih bolesti i 11 odsto od moždanog udara.
U Južnoj Aziji zabeležen je najviši nivo PM2,5, čestica koje izazivaju poteškoće u disanju i kardiovaskularne probleme, a među zemljama sa najnižim nivoom ovih čestica su SAD, Norveška, Kanada, Švedska i Novi Zeland.
Prošlogodišnja istraživanja pokazala su da 90 odsto ljudi na svetu udiše opasan vazduh, što je posledica industrijske ekspanzije i povećanja saobraćaja.
Zagađenost vazduha je, podseća Gardijan, sve važnije pitanje za čitavu planetu, pošto su brojna istraživanje pokazala vezu između toksičnog vazduha i velikog spektra zdravstvenih problema, od demencije do pobačaja.
Tagovi
