Prethodnih dana pričalo se o nobelovcima (ne samo zbog serije o Andriću koja je krenula pred ovogodišnju dodelu nagrada), ko je dobio ali i ko je sve mogao da dobije Nobelovu nagradu, kako mediji ali i drugi uvek vole da predviđaju i spekulišu, što nije bez osnova. Među imenima pojavilo se i jedno sa naših prostora –Svetlana Mojsov. Njena istraživanja pomogla su u otkrivanju hormona GLP-1 koji je ključan sastojak leka ozempik –zvezde među lekovima za dijabetes i mršavljenje –oko kojeg je ogroman „hajp“ jer je zaista revolucionaran. Iako je rad ove naučnice utro put za lekove protiv gojaznosti, ona se godinama borila za priznanje. Jer Svetlana Mojsov je doskoro bila isključena iz ovog istorijskog otkrića –da li zato što je žena, ili jer su njene kolege htele da uzmu svu slavu.
Njena priča je o nepravdi prema ženama u nauci (koliko još Mileva Ajnštajn?), o borbi za istinu, o uspehu jedne naučnice sa naših prostora u važnom otkriću, priča koja će možda jednog dana biti ispričana u nekoj seriji.Ako vam je njeno prezime zazvučalo poznato, to je zato što je Svetlana ćerka Lazara Mojsova, diplomate i državnika, koji je bio ambasador SFRJ u Ujedinjenim nacijama, predsednik Generalne skupštine OUN, predsednik Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, a sahranjen je 2011. godine u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.
Svetlana je rođena u Skoplju, u bivšoj Jugoslaviji, i završila je osnovne studije fizičke hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Pridružila se postdiplomskom programu na Univerzitetu Rokfeler 1972. godine, gde je radila zajedno sa Robertom Brusom Merifildom koji je 1984. dobio Nobelovu nagradu za hemiju, za rad na sintezi peptida.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK ROĐENDANSKOG BROJA NEDELJNIKA POKLANJAMO VAM KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“