Oko dve hiljade ljudi šetalo je Sarajevom pod zastavama duginih boja na poslednjem premijernom prajdu u regionu. Sve je prošlo bez incidenata, ali učesnici su svesni da je to tek početak borbe za vidljivost u društvu, piše Dojče vele.
„Ovo je ponos!“, odjekivalo je u nedelju ulicama Sarajeva kojim su se po prvi put vijorile zastave duginih boja. Prva bosanskohercegovačka povorka ponosa pod sloganom „Ima izać‘“ prošla je bez incidenata i uz veću podršku nego se očekivalo.
Umesto najavljenih petstotinak učesnika su, prema procenama organizatora, ulicama prošetale oko dve hiljade ljudi. Ulicom Maršala Tita vijorile su se zastave duginih boja, zastave transrodnih i biseksualnih osoba, ali i transparenti sa porukama kao što su „Neka voli ko kog koga hoće“, „Queer otpor“ i „Ima zabranit fašizam“.
„Danas, više nego ikada do sad, mi lezbejke, gejevi, biseksualne, trans, interpolne osobe prestajemo da budemo nevidljivi. Danas, kao nikada do sad, poručujemo da ćemo se boriti za naše živote“, poručila je Lejla Huremović, članica organizacionog odbora.
„Naša svakodnevnica je toliko nevidljiva da nas često i porodice ignorišu. Nad nama se vrši nasilje. Teraju nas da budemo to što nismo. U školi i fakultetu ne smemo da kažemo koga volimo jer profesori i profesorke javno ističu mržnju“, rekla je Huremović u govoru ispred zgrade zajedničkih državnih institucija.
Nemački političari: Ovo je pozitivan znak
Sarajevski Prajd je poslednja prva parada ponosa u regionu i Evropi. Među prvim državama bivše Jugoslavije koje su organizovale Prajd bile su Slovenija i Srbija (2001. godine), a potom su sledile Hrvatska (2002.), Crna Gora i Albanija (2013.), Kosovo (2017.), dok je Severna Makedonija paradu održala ove godine u junu.
Organizatori su istakli da se danas šetalo ne samo za prava LGBTIQ osoba, nego i svih drugih manjina koje su diskriminisane.
U Povorci je bilo i nekoliko političara, a povorku su podržali i američki i britanski ambasador u BiH. Pored njih, od Vječne vatre do Parlamenta BiH je šetala i Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope.
„Prajd je znak da je u Bosni i Hercegovini moguća tolerancija i da je ova država na putu da ispuni uslove Evropske unije i pruži javni prostor za manjine i ljubav“, izjavio je za DW Manuel Saracin iz nemačke stranke Zelenih koji je posetio Povorku sa stranačkom koleginicom Teri Rajnke.
„Pred Bosnom i Hercegovinom je još dug put jer treba postići vidljivost LGBTIQ populacije u javnom prostoru, te ovu temu postaviti u centar društvene diskusije“, rekla je Rajnke.
Kontraskupovi
LGBTIQ osobe i Povorka ponosa su u poslednjih nekoliko meseci u centru diskusije u Bosni i Hercegovini, a neposredno pre njenog održavanja u Sarajevu je vladala velika napetost.
Prethodila su joj dva kontraskupa. Prvi je održan u subotu pod nazivom „Dan tradicionalne porodice“ sa ciljem, kako su istakli organizatori, da se ukaže na „prirodnost“ tradicionalne porodice s aspekta nauke i religije. Drugi kontraskup se održao u nedelju ujutro u organizaciji Inicijative „Iskorak“, iz koje su istakli da je „sramota šta se dešava u Sarajevu“. Na oba protesta pojavilo se po oko nekoliko stotina građana.
Povorku ponosa je u nedjelju obezbeđivalo više od 1.200 pripadnika policije i privatnog obezbeđenja.
„Ovo je odavno trebalo da se desi u Sarajevu i mislim da je sramota za našu državu što je Parada ponosa u Sarajevu poslednja u regionu. Ipak, mirno održavanje Povorke znak je da BiH ide u pravcu formiranja relevantne pravne države“, rekao je za DW režiser i scenarista iz Bijeljine Srđan Vuletić. „Verujem da države treba da se zasnivaju na zakonima, a ne na nečijim osećanjima.“
Prema podacima iz izveštaju o stanju ljudskih prava LGBTQ osoba u BiH je prošle godine zabeleženo 36 slučajeva nasilja u porodici i vršnjačkog nasilja u obrazovnim institucijama zbog seksualne orijentacije. Iz Sarajevskog otvorenog centra navode da je broj napada sigurno veći, jer LGBTIQ osobe i dalje uglavnom ne prijavljuju nasilje i uznemiravanje.
„Svesni smo da ova povorka neće promeniti svet i da postoji puno osoba koji ni danas neće smeti da kažu svojima bližnjima ko su, ali i njima ovo povorka daje snagu da se može desiti promena“, zaključila je Huremović u govoru na kraju Povorke.
Tagovi
