Na svakih 15 minuta jedna žena u Hrvatskoj bude izložena nasilju. Taj podatak rangira je na treće, bronzano mesto među zemljama Evropske Unije. U Srbiji je situacija otišla dalje od samog nasilja. U Srbiji je, samo ove godine, život izgubilo 27 žena. U svakom od tih slučajeva živote su im oduzimali zakoniti muževi ili dugogodišnji partneri. A sada „ta“ reč.
Femicid.
Pojam koji nije ozakonjen na našim prostorima, ali koji se ukorenio kroz čitavo društvo. Femicid je čin ubijanja žena. U užem smislu se pod time podrazumevaju ubistva kod kojih je glavni motiv mržnja prema ženama ili nastojanje da se terorom dovedu ili zadrže u podređenom položaju u odnosu za muškarce u patrijarhalnim društvima.
Svi smo svesni da postoji i svi smo svesni šta je. Bez obzira na to femicid i dalje nije karakterisan kao posebno krivično delo. Glas, bes i borba svih žena, i muškaraca, ovih prostora još uvek nije uspela da probudi one koji su za takva pitanja zaduženi.
Ceo naš region pati od posledica femicida. Pored Srbije i Hrvatske, pre tri meseca u Bosni je zabeležen jedan on najstrašnijih i najtragičnijih slučajeva do sad. Tada je stradala Nizama Hećimović, kojoj je, prenoseći uživo na Instagramu, život oduzeo nevenčani suprug, a zatim je ubio još dvoje ljudi i sebe.
Tada je Ida Prester odlučila da napravi ŠTIT. Štit za žene. Pod utiskom ove tragedije ona je napisala pesmu u kojoj govori o nasilju koje žene trpe od strane muškaraca. Zbog lošeg položaja žena njena pesma prerasla je u nešto više. Prerasla je u kampanju pod nazivom ŠTIT.
„Sve je krenulo od te pjesme koju sam napisala i snimila dan nakon femicida u Gradačcu, u kojem je tragično ubijena mlada majka Nizama, a ubica sve prenosio uživo na svom Instagramu. Strašno me pogodio taj događaj, kao i većinu nas. Nakon pjesme dobila sam veliki broj poruka žena koje se prepoznaju u tim stihovima. Shvatila sam da nema smisla ostati samo na pjesmi, pokrenimo veću akciju i učinimo regiju bar malo sigurnijim mjestom za žene. Uspostavila sam kontakt sa zadrugom Arterarij i nakon dva mjeseca rada i priprema, kampanja kreće. Nadam se da ćemo postići cilj, svi smo dali sve od sebe“, rekla je Ida.
Nabrajanja jesu dosadna i posle dve tri stavke – već odustanemo. Ali u ovoj priči bitno je navesti svako ime. Svaku osobu, punim imenom ispisati, koja je stala iza Ide, koja je podržala kampanju, koja je spremna da javno napravi mali korak i pusti glas. To su ljudi koji stoje iza svake žene koja je pretpela nasilje, ili je i dalje u tom začaranom krugu. Ljudi koji su solidarni.
U kampanju su se kroz spot uključila brojna poznata imena regije: Dino Rađa (bivši košarkaš), Seka Aleksić , Mojmira Pastorčić, Lela Laković, Tihana Lazović , Frenkie , Kontra, Nadine Mičić, Aleksandar Stanković, Tomislav Cvitanušić, Milena Radulović, Goran Bogdan, Dina Blagojević, Lana Nikolić, Nikolina Pavićević – Kritički, Anđelka Prpić, Danijela Ostojić, Filip Filipović, Sandra Silađev, Jelena Stupljanin, Bane Trifunović, Aida Alilović Jokanović, Marija Kilibarda, Vuk Vukašinović, Tijana Todorović, Ivana Radović, Andrija Milošević, Aleksandra Tomić, Miljenko Jergović, Monika Herceg, Domagoj Jakopović Ribafish, Gorica Ivić, Arijana Lekić-Fridrih, Frano Mašković, Marijana Batinić, Natko Beck, Tajana Beck, Viktorija, Maja Mamula i Jadranka Đokić.
Kampanja je startovala u subotu, simbolično, 25. novembra kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Istog tog dana Zoran Pašalić, zaštitnik građana, objasnio je svoje shvatanje femicida.
„Ne da koristimo izraz da muškarci ubijaju žene zato što su žene. Ne ubijaju ih zato. Nasilje se ne vrši zato. Nego zbog poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa kao što su mnogi odnosi u društvu između ljudi koji su upućeni jedni na druge da ii po osnovu afiniteta ili osnovu obaveze poremećeni”, rekao Pašalić, dok je uporedo sa njegovom izjavom pokrenuta kampanja “Stop femicidu”.
Mit o ženi kao nežnom i krhkom biću deluje kao osnova za manipulaciju koja onom snažnijem i jačem dopušta superiornost. Ako su žene te koje svaki svoj novi dan počinju svesne da idu u borbu, kako bi svoj dan preživele, ko je onda zaista jači pol? „Od trenutka kada se rodite počinjete umirati. No, između rođenja i smrti postoji život” (Simon de Bovoar), u našem slučaju postoji borba.
Ali za svaku borbu potreban je i štit.