Velika Britanija ima najveću inflaciju među državama G7. U julu je ona iznosila 10,1 odsto, najviše za poslednjih 40 godina. Stručnjaci pritom predviđaju da će inflacija nastaviti da raste i da će se popeti do 20 odsto.
Laburistička opozicija govori o nacionalnom kriznom stanju. Endrju Bejli, predsednik tamošnje centralne banke, upozorava da bi zemlja mogla da zapadne u najdužu recesiju od globalne finansijske krize 2008. Nova vlada će morati da izdvoji mnogo novca, u suprotnom bi mogao da bude ugrožen socijalni mir, smatra Bejli.
Jesen štrajkova
Jedno aktuelno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da znatno veće cene gasa i struje već sada gotovo polovinu stanovnika Velike Britanije dovode do granice njihovih finansijskih mogućnosti. Čak 45 odsto ispitanih je izjavilo da od oktobra neće moći sebi da priušte da plate energente, a skoro 20 odsto kaže da su već sada počeli da preskaču obroke.
Martin Luis, stručnjak za zaštitu potrošača, u izjavi za BBC upozorava da ograničavanje rasta cena energenata na 4.100 evra godišnje, koje važi od oktobra, iznosi 37 odsto prosečne državne penzije, a kod socijalne pomoći taj procenat je još veći.
I dok inflacija i cene brzo rastu, plate taj rast ne prate, žale se sindikati. Velika Britanija bi mogla da se ove jeseni suoči sa štrajkovima. Već mesecima raste nezadovoljstvo u privrednim granam.
„Primereno plaćanje i to odmah“, zahtevaju štrajkači u luci Filikstou, kao i radnici komunalnog preduzeća u Edinburgu, gde se zbog štrajka u avgustu smeće gomilalo na ulicama tokom jednog poznatog festivala. Svako malo se štrajkuje i u britanskoj pošti, a danima je vladao i saobraćajni haos zbog štrajka železničara.
Kod zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju, državnim službama i špediterskim firmama trenutno traju ili su u pripremi glasanja o štrajku.
Raspad zdravstvenog sistema
Poseban problem predstavlja zdravstveni sistem. Ministra zdravlja Stiva Barklija nedavno je na ulici, dok je davao intervju, verbalno napala jedna prolaznica. Razlog: bolnička kola često moraju da čekaju satima pred pretrpanim klinikama kako bi predali pacijente. „Ljudi su morali da umru, a vi niste ništa preduzeli“, vikala je prolaznica.
I ne čeka se samo na odeljenjima hitne službe. Širom zemlje gotovo sedam miliona ljudi čeka na tzv. „zahvate koji nisu hitni“, kao što je npr. operacija kuka. Ali, odugovlači se i sa terapijama kod obolelih od raka.
Osim toga, u bolnicama nedostaje 100.000 medicinskih tehničara i više od 4.000 lekara opšte prakse – što je delimično posledica Bregzita.
Dugačak spisak problema
To su samo neki od čitavog niza unutrašnjih problema koji očekuju novu vladu. Nužne su i investicije u infrastrukturu i obnovljive izvore energije, a potrebno je rešavati i probleme nedostatka stambenog prostora, rasta kriminala, sve većeg broja izbeglica koje pristižu preko La Manša… Osim toga, potrebno je poboljšati obrazovanje i izjednačiti uslove života u pojedinim delovima zemlje. Sisak problema je dugačak.
Što se tiče spoljne politike, Velika Britanija je među najvećim pomagačima Ukrajini sa sve više novca i oružja – a to je potrebno nekako finansirati. Što se tiče spora s EU zbog nerešenih pitanja oko sporazuma o Severnoj Irskoj, vlada uskoro mora da odluči da li je aktuelna situacija pravi trenutak da se rizikuje trgovinski rat sa Evropskom unijom.
Tagovi
