Šinzo Abe, japanski premijer sa najdužim stažom, bio je poznat po spoljnoj politici u stilu jastreba i prepoznatljivoj ekonomskoj strategiji koja je postala poznata kao „abenomija“.
Konzervativni nacionalista po većini opisa, šezdesetsedmogodišnji Abe dva puta je predvodio Liberalno-demokratsku partiju (LDP) do pobede.
Njegov prvi premijerski mandat bio je kratak i kontroverzan – nešto više od godinu dana počevši od 2006.
Ali on je napravio iznenađujući politički povratak 2012. i ostao na vlasti do 2020. kada je podneo ostavku iz zdravstvenih razloga.
Japan je bio u recesiji kada je započeo drugi mandat, a njegova ekonomska politika – izgrađena na monetarnom ublažavanju, fiskalnim stimulacijama i strukturnim reformama – bila je zaslužna za vraćanje rasta u posrnulu ekonomiju, piše BBC.
On je takođe nadgledao oporavak Japana od snažnog zemljotresa i cunamija u Tohoku 2011. godine, koji je ubio skoro 20.000 ljudi i doveo do kvara nuklearnih reaktora u Fukušimi.
Odstupio je 2020. nakon nedelja nagađanja, otkrivajući da je patio od recidiva ulceroznog kolitisa.
Bolest creva dovela je do ostavke i 2007. godine.
Nasledio ga je bliski partijski saveznik Jošihide Suga, ali je Abe i dalje viđen kao moćna ličnost u japanskoj politici.
Uspon na vlast
Kao sin bivšeg ministra inostranih poslova Šintara Abea i unuk bivšeg premijera Nobusukea Kišija, Abe je pripadao političkom plemstvu.
Prvi put je izabran u parlament 1993. godine, a 2005. postao je član vlade kada ga je tadašnji premijer Juničiro Koizumi imenovao na visoko profilisanu ulogu glavnog sekretara kabineta.
Njegov uspon na vrh došao je brzo pošto je 2006. postao najmlađi posleratni premijer Japana.
Ali niz skandala – uključujući vladin gubitak penzionih evidencija, koje su uticale na oko 50 miliona potraživanja – otežali su posao njegovoj vlasti.
Težak poraz za LDP usledio je na izborima za gornji dom u julu 2007. godine, a u septembru te godine podneo je ostavku zbog ulceroznog kolitisa.
Ali onda se 2012. Abe vratio na mesto premijera, rekavši da je bolest pobedio zahvaljujući lekovima.
Potom je ponovo izabran 2014. i 2017. godine, čime je postao premijer Japana sa najdužim stažom.
Njegova popularnost je varirala, ali je ostao uglavnom neosporan zbog uticaja u LDP-u, koji je izmenio pravila kako bi mu omogućio da treći mandat bude lider stranke.
Kontroverzni nacionalista
Abe je bio poznat po stavu poput jastreba o odbrani i spoljnoj politici i dugo je pokušavao da izmeni japanski pacifistički posleratni ustav.
Konzervativci vide ustav, koji su izradile SAD, kao podsetnik na ponižavajući poraz japanskih trupa u Drugom svetskom ratu.
Njegovi nacionalistički stavovi često su podizali tenzije sa Kinom i Južnom Korejom, posebno nakon njegove posete svetilištu Jasukuni u Tokiju 2013, kontroverznom mestu povezanom sa militarizmom Japana pre i tokom Drugog svetskog rata.
Njegove ponovljene posete svetilištu takođe su iznervirale levičarske frakcije u Japanu, koje su to videle kao pokušaj Abea da zataška japanska zverstva tokom rata.
Zalagao se 2015. godine za pravo na kolektivnu samoodbranu, omogućavajući Japanu da mobiliše trupe u inostranstvu da odbrani sebe i saveznike na udaru.
Uprkos protivljenju suseda Japana, pa čak i japanske javnosti, japanski parlament je odobrio ovu kontroverznu promenu.
Njegov veći cilj revizije ustava kako bi se formalno priznala japanska vojska i dalje je neispunjen i nastavlja da bude tema koja izaziva podele u zemlji.
Takođe, nije bio u stanju da obezbedi povratak onoga što Japan naziva Severnim teritorijama – lanca spornih ostrva u severnoj prefekturi Hokaido na koje polažu pravo i Japan i Rusija.
Abeov odnos sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom bio je zaslužan za zaštitu Japana od paralizirajućih trgovinskih tarifa koje predvode SAD i zbog toga što je morao da izdvoji više novca da podrži prisustvo američkih trupa u zemlji.
Borba za privredu i protiv kovida-19
Abeova ekonomska politika, poznata kao abenomija, viđena je kao ključna za podsticanje rasta tokom prvog mandata.
Politika je uključivala negativne kratkoročne kamatne stope koje su potrošačima i kompanijama učinile jeftinijim pozajmljivanje novca i trošenje, povećanje državne potrošnje na infrastrukturu i više finansijskih podsticaja kao što su poreske olakšice i reforme koje su nastojale da uključe više žena u radnu snagu i omoguće više migranata kako bi se smanjio pritisak na rad i pokrenuo rast.
Ali njegovi napori su se suočili sa velikim izazovom kada je zemlja ponovo ušla u recesiju u proleće 2020.
Ta i druga usporavanja pokrenula su pitanja o efikasnosti pristupa.
Šinzo Abe, japanski premijer sa najdužim stažom, bio je poznat po spoljnoj politici u stilu jastreba i prepoznatljivoj ekonomskoj strategiji koja je postala poznata kao „abenomija“.
Konzervativni nacionalista po većini opisa, šezdesetsedmogodišnji Abe dva puta je predvodio Liberalno-demokratsku partiju (LDP) do pobede.
Njegov prvi premijerski mandat bio je kratak i kontroverzan – nešto više od godinu dana počevši od 2006.
Ali on je napravio iznenađujući politički povratak 2012. i ostao na vlasti do 2020. kada je podneo ostavku iz zdravstvenih razloga.
Japan je bio u recesiji kada je započeo drugi mandat, a njegova ekonomska politika – izgrađena na monetarnom ublažavanju, fiskalnim stimulacijama i strukturnim reformama – bila je zaslužna za vraćanje rasta u posrnulu ekonomiju.
On je takođe nadgledao oporavak Japana od snažnog zemljotresa i cunamija u Tohoku 2011. godine, koji je ubio skoro 20.000 ljudi i doveo do kvara nuklearnih reaktora u Fukušimi.
Odstupio je 2020. nakon nedelja nagađanja, otkrivajući da je patio od recidiva ulceroznog kolitisa.
Bolest creva dovela je do ostavke i 2007. godine.
Nasledio ga je bliski partijski saveznik Jošihide Suga, ali je Abe i dalje viđen kao moćna ličnost u japanskoj politici.
Uspon na vlast
Kao sin bivšeg ministra inostranih poslova Šintara Abea i unuk bivšeg premijera Nobusukea Kišija, Abe je pripadao političkom plemstvu.
Prvi put je izabran u parlament 1993. godine, a 2005. postao je član vlade kada ga je tadašnji premijer Juničiro Koizumi imenovao na visoko profilisanu ulogu glavnog sekretara kabineta.
Njegov uspon na vrh došao je brzo pošto je 2006. postao najmlađi posleratni premijer Japana.
Ali niz skandala – uključujući vladin gubitak penzionih evidencija, koje su uticale na oko 50 miliona potraživanja – otežali su posao njegovoj vlasti.
Težak poraz za LDP usledio je na izborima za gornji dom u julu 2007. godine, a u septembru te godine podneo je ostavku zbog ulceroznog kolitisa.
Ali onda se 2012. Abe vratio na mesto premijera, rekavši da je bolest pobedio zahvaljujući lekovima.
Potom je ponovo izabran 2014. i 2017. godine, čime je postao premijer Japana sa najdužim stažom.
Njegova popularnost je varirala, ali je ostao uglavnom neosporan zbog uticaja u LDP-u, koji je izmenio pravila kako bi mu omogućio da treći mandat bude lider stranke.
Kontroverzni nacionalista
Abe je bio poznat po stavu poput jastreba o odbrani i spoljnoj politici i dugo je pokušavao da izmeni japanski pacifistički posleratni ustav.
Konzervativci vide ustav, koji su izradile SAD, kao podsetnik na ponižavajući poraz japanskih trupa u Drugom svetskom ratu.
Njegovi nacionalistički stavovi često su podizali tenzije sa Kinom i Južnom Korejom, posebno nakon njegove posete svetilištu Jasukuni u Tokiju 2013, kontroverznom mestu povezanom sa militarizmom Japana pre i tokom Drugog svetskog rata.
Njegove ponovljene posete svetilištu takođe su iznervirale levičarske frakcije u Japanu, koje su to videle kao pokušaj Abea da zataška japanska zverstva tokom rata.
Zalagao se 2015. godine za pravo na kolektivnu samoodbranu, omogućavajući Japanu da mobiliše trupe u inostranstvu da odbrani sebe i saveznike na udaru.
Uprkos protivljenju suseda Japana, pa čak i japanske javnosti, japanski parlament je odobrio ovu kontroverznu promenu.
Njegov veći cilj revizije ustava kako bi se formalno priznala japanska vojska i dalje je neispunjen i nastavlja da bude tema koja izaziva podele u zemlji.
Takođe, nije bio u stanju da obezbedi povratak onoga što Japan naziva Severnim teritorijama – lanca spornih ostrva u severnoj prefekturi Hokaido na koje polažu pravo i Japan i Rusija.
Abeov odnos sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom bio je zaslužan za zaštitu Japana od paralizirajućih trgovinskih tarifa koje predvode SAD i zbog toga što je morao da izdvoji više novca da podrži prisustvo američkih trupa u zemlji.
Borba za privredu i protiv kovida-19
Abeova ekonomska politika, poznata kao abenomija, viđena je kao ključna za podsticanje rasta tokom prvog mandata.
Politika je uključivala negativne kratkoročne kamatne stope koje su potrošačima i kompanijama učinile jeftinijim pozajmljivanje novca i trošenje, povećanje državne potrošnje na infrastrukturu i više finansijskih podsticaja kao što su poreske olakšice i reforme koje su nastojale da uključe više žena u radnu snagu i omoguće više migranata kako bi se smanjio pritisak na rad i pokrenuo rast.
Ali njegovi napori su se suočili sa velikim izazovom kada je zemlja ponovo ušla u recesiju u proleće 2020.
Ta i druga usporavanja pokrenula su pitanja o efikasnosti pristupa.
Abeovu popularnost dodatno je pogodila zabrinutost zbog postupanja sa pandemijom kovida-19.
Kritičari veruju da su njegove kampanje usmerene na podsticanje domaćeg turizma doprinele ponovnom porastu infekcija.
Oni takođe kažu da su druga obećanja abenomije ostala neispunjena, poput osnaživanja žena u radnoj snazi, borbe protiv nepotizma i promene nezdrave radne kulture, ostala neispunjena.
Na međunarodnom planu, zaslužan je za održavanje Trans-pacifičkog partnerstva – velikog trgovinskog sporazuma 11 zemalja – posle naglog povlačenja SAD pod Trampovom administracijom.
Ostavka i smrt
Abeova najava ostavke 28. avgusta dovela je do unutrašnje borbe među frakcijama LDP-a jer je odbio da imenuje naslednika.
Na kraju ga je nasledio Jošihide Suga, veteran političar i dugogodišnji član kabineta.
Ali Abe je nastavio da kontroliše unutrašnju politiku u Japanu, čak i nakon što je Sugu zamenio aktuelni premijer Fumio Kišida.
Abe je 8. jula bio u južnom gradu Nara, u kampanji u ime kandidata koji se kandiduje za gornji dom Japana.
Držao je govor kada ga je upucao naoružani napadač, četrdesetjednogodišnjak za koga se veruje da je bivši pripadnik Snaga za samoodbranu, japanskog ekvivalenta mornarici.
Abe je bio pri svesti kada je prebačen u bolnicu, ali je kasnije preminuo od zadobijenih povreda.
Tagovi
