„Ukrajina će dobiti svu potrebnu podršku koliko god je to potrebno“, ponovio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na početku sastanka 30 ministara odbrane zemalja NATO sa ministrima iz 20 partnerskih zemalja u Briselu.
Takozvana Ramštajn Grupa – prvi sastanak ove vrste održan je u američkoj vojnoj bazi u Ramštajnu u Nemačkoj – sastaje se šesti put od početka ruskog napada na Ukrajinu radi koordinacije nabavke naoružanja i vojne pomoći Ukrajini.
Predsedavajući grupe, američki ministar odbrane Lojd Ostin, još jednom je istakao uspehe Ukrajine u odbrani od ruskog agresora i smatra da je tome znatno doprineo američki višecevni HIMARS raketni bacač.
Nemačka ministarka morala u sklonište u Odesi
Na ovom sastanku je glavna tema pomoći PVO Ukrajine: jer koliko god je ruska vojska prinuđena da se povlači sa okupiranih teritorija, ona sada pojačava napade raketama i dronovima na gradove i civile u Ukrajini.
O tome bi mogla da svedoči nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht, koja je nedavno posetila Odesu. Pre svega, mogla je da vidi koliko nemački protivvazdušni sistem Gepard znači Ukrajincima u zaštiti tamošnje luke iz koje se izvozi žito, ali je i sama, uprkos tome, čak dva puta morala da ide u sklonište.
Srećno se vratila kući, ali je bila duboko impresionirana onim kroz „šta prolaze ovi ljudi koji ovako žive iz dana u dan, iz noći u noć. Zato je toliko važno opremiti Ukrajince efikasnim sistemima protivvazdušne odbrane“.
Zajedno je lakše
U Odesi je bilo reči i o nemačkom sistemu PVO tipa IRIS-T SLM koji je potom 12. oktobra isporučen – a još ga nema ni Bundesver.
Ovo se čulo i od učesnika ovog skupa: „Naši arsenali su sve prazniji i teško ih je ponovo napuniti“. Oružje i sistemi naoružanja su potrebni, a i snabdevanje municijom i projektilima za takve sisteme se još brže topi, a bez njih je i najsavremeniji sistem beskoristan.
Zbog toga su ministri odbrane razgovarali o tome kako pokrenuti vojnu industriju svojih zemalja i podstaći ih na međunarodnu saradnju. Vojnu ndustriju bi trebalo ohrabriti da investira obećavajući joj dugoročne porudžbine za dopunu sopstvenih arsenala.
Ali prvo je tu pomoć Ukrajini, kojoj su od početka invazije u februaru samo SAD obećale vojnu opremu vrednu 15 milijardi dolara. A ovu pomoć je lakše organizovati zajedničkim snagama: nemačka ministarka je najavila da će zajedno sa Holandijom organizovati isporuku dalekometnih haubica, a američki ministar je posebno istakao inicijativu Danske, Norveške i Nemačke da pomognu Slovačkoj u proizvodnji samohodnih haubica tipa Zuzana za Ukrajinu.
Koliko god zemlje NATO imaju problema sa popunjavanjem arsenala, na sastanku se čulo da i Rusi imaju velike probleme da nadoknade izgubljeno u borbama i popune zalihe municije i projektila jer zbog ekonomskih sankcija ni tamošnja vojna industrija ne može da isporuči neke stvari.
NATO nema zadatak da šiti civilnu infrastrukuru članica
Na sastanku je bilo reči i o sabotaži i napadima na infrastrukturu, kako na podmorski gasovod u Baltičkom moru, tako i na železnu u Nemačkoj – ove srede se čulo da je na meti bio i naftovod u Poljskoj.
Na Zapadu nije poznato da vojska, a kamoli NATO, ima bilo kakvu važnu ulogu u zaštiti civilne infrastrukture, čak i kada bi to bilo neophodno. „Jednostavno nije moguće ni zaštititi 8.000 kilometara gasovoda preko morskog dna“, rezimira jedan zvaničnik NATO.
Ipak, treba pojačati nadzor takvih instalacija, posebno iz vazduha. Ali sprečavanje i istraga slučajeva sabotaže ostaje odgovornost pogođenih kompanija i njihovih vlada. „Svi ovi incidenti“, kaže zvaničnik NATO, „još jednom pokazuju koliko smo ranjivi u nekim oblastima“.
Tagovi
