Francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da realizuje stari francuski san o evropskoj „Grande Armee“ pod vođstvom Francuza. U načelu, svi se slažu da je neophodno da EU otvori priču oko integracija u oblasti odbrane. Sve ide prilično glatko i kada se priča o neophodnosti stvaranja jedinstvenog lanca proizvodnje naoružanja i ratnog materijala. Na nepremostivu prepreku se nailazi kada treba zamisliti komandni lanac i ko bi imao poslednju reč, to jest ko bi komandovao evropskim trupama. Niko ne želi da njegovom vojskom komanduje neko drugi iz država članica EU, počev od samih Francuza. Eto zašto NATO i dalje nema ozbiljnu alternativu na Starom kontinentu: Evropljani ne žele da im neki drugi Evropljanin komanduje, ali prihvataju da američki general, koga god da postavi Vašington, bude šef snaga Alijanse na Starom kontinentu.
Harkov je drugi grad po veličini u Ukrajini. Do početka ruske agresije velika većina građana je upotrebljavala ruski jezik u svakodnevnoj komunikaciji a nalazi se i par desetina kilometara udaljen od granice sa Ruskom Federacijom. Osvajanje Harkova, ili Harkiva na ukrajinskom jeziku, sa vojne tačke gledišta, mnogo je realnije nego osvajanje Odese iz logističkih razloga budući da bi Rusi lako mogli da održavaju front i snabdevaju svoje trupe oslanjajući se na zaleđe.
Dozvola za upotrebu evropskog i ruskog oružja i na ruskoj teritoriji, osim pomenute političke poruke, ima i striktno militarnu, a to je da Rusi ne mogu, bez rizika i opasnosti, da podržavaju sa svoje teritorije ofanzivu na Harkov. Takođe, ukrajinska vojska je morala da premesti deo elitnih jedinica sa juga i sa fronta prema Donjecku na istočni front, što otvara mogućnost da ruske trupe krenu jačim intenzitetom na liniji Zaporožje, Herson, Odesa.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS