Genetika igra ulogu u seksualnom ponašanju, ali genetske informacije se ne mogu koristiti za predviđanje da li će neko biti homoseksualac.
Nova velika studija pobija ideju o tome da postoji jedan „gej gen“. Naučnici kažu da je homoseksualno ponašanje uzrokovano genetskim varijantama od kojih svaka pojedinačno ima mali uticaj, prenosi Gardijan.
„Ova studija naglašava značaj i složenost genetike, ali genetika nije cela priča“ kaže doktor Bendžamin Najl, koautor ove studije sa Broad Instituta u SAD-u.
Pišući za magazin Science, međunarodni tim istraživača izveštava kako su koristili postojeće genetske baze podataka kako bi sproveli najveću do sada studiju o genetici i sekualnom ponašanju osoba istog pola.
U prvom delu studije analizirali su prikupljene podatke od oko 500.000 osoba. Od toga 4% muškaraca i oko 3% žena reklo je da su nekada imali seksualno iskustvo sa osobom istog pola.
Na uzorku ispitanika, naučnicu su pronašli pet genetskih varijanti, sa malim razlikama u DNK, koji upućuju na istopolno seksualno ponašanje. Dve su pronađene i kod muškaraca i kod žena, dve samo kod muškaraca i jedna samo kod žena. Čak i ako se posmatraju zajedno, ovih 5 genetskih varijanti objašnjavaju manje od 1% varijanti istopolnog seksualnog ponašanja. To sugeriše da su uključene i mnoge druge varijante, a svaka igra veoma malu ulogu.
Najl je naglasio da stepen uticaja negenetskih faktora, složenost seksualnog ponašanja i poteškoće u preciznom merenju efekta bilo koje varijante, znači da ipak nije moguće koristiti genetske informacije za predviđanje da li će neko biti homoseksualac.
Dr Brendan Zič, koautor istraživanja sa Univerziteta u Kvinslendu, rekao je da to ne znači da se ostali faktori svode na vaspitanje ili kulturu.
„Na primer, smatra se da negenetski faktori pre rođenja, poput hormonskog okruženja u materici, takođe igraju važnu ulogu“, objašnjava Zič.
Studija daje uvid u to da postoji preklapanje između genetske predispozicije za istopolno seksualno ponašanje i osobina kao što su otvorenost za iskustva i predispozicije za probleme mentalnog zdravlja.
„Jedna od mogućnosti je da stigma povezana sa istopolnim seksualnim ponašanjem izaziva ili pogoršava probleme mentalnog zdravlja. To bi moglo stvoriti genetsku povezanost“, kaže Zič.
Autori takođe kažu da postoje geni povezani sa privlačnošću suprotnog pola i drugi geni povezani sa istopolnom privlačnošću, koji nisu u relaciji.
„Ovi rezultati sugerišu da bi seksualne sklonosti trebalo meriti kao dve odvojene dimenzije: privlačnost prema istom polu i privlačnost prema suprotnom polu.“
Ova studija je ograničnog dometa s obzirom na to da su u istraživanje uključeni samo ljudi evropskog porekla.
Tagovi
