Dok su umetnost i zanati odavno prepoznati kao alati za unapređenje mentalnog zdravlja, nova istraživanja sugerišu da ove aktivnosti imaju daleko širi uticaj, pružajući veće životno zadovoljstvo i od zaposlenja.
Vinston Čerčil pronalazio je utehu u slikanju, Džudi Denč je poznata po tome što je volela da veze, ali njeni vezovi su bili provokativni i duhoviti, dok je Tom Delej uživao u pletenju tokom Olimpijskih igara. Istraživači sada tvrde da svi možemo imati koristi od kreativnih aktivnosti.
Iako su umetnost i zanati često proučavani u kontekstu mentalnog zdravlja pacijenata, nova studija sa Anglia Raskin Univerziteta pokazuje da ove aktivnosti mogu imati značajan uticaj na javno zdravlje u celini.
Dr Helen Kiz, koautorka istraživanja, za Gardijan ističe da su umetničke aktivnosti pristupačne, a postaju i sve popularnije, što ih čini idealnim alatom za poboljšanje blagostanja na nacionalnom nivou.
Analizom podataka više od 7.000 osoba starijih od 16 godina, istraživači su otkrili da je više od trećine učesnika učestvovalo u nekoj umetničkoj ili zanatskoj aktivnosti u proteklih 12 meseci. Ovi učesnici su pokazali veći nivo sreće, životnog zadovoljstva i osećaja vrednosti života u poređenju sa onima koji nisu bili angažovani u ovim aktivnostima, čak i kada su uzeti u obzir drugi faktori kao što su starost, pol, ekonomski status i zdravstveno stanje.
Jedno od najzanimljivijih otkrića ovog istraživanja jeste da osećaj vrednosti života, dobijen kroz bavljenje umetnošću i zanatima, može biti jači od onog koji pruža zaposlenje. Ovo otvara pitanje da li ljudi uvek pronalaze ispunjenje u svom poslu, dok umetničke aktivnosti često donose osećaj postignuća i samoizražavanja.
„To je verovatno bilo najzanimljivije otkriće, jer biste svakako pomislili da se osećaj vrednosti u velikoj meri dobija iz zaposlenja“, rekla je dr Kiz. Rezultati, dodala je, možda odražavaju činjenicu da su ljudi neispunjeni svojim poslom, dok se najčešće osećaju sjajno i „majstorski“ kada se bave umetnošću i zanatima – doživljavajući kontrolu, slobodu i samoizražavanje.
Iako povećanja blagostanja koja su povezana sa umetnošću i zanatima nisu velika – u proseku samo 2% – ova brojka može imati značajan uticaj na nivou cele populacije. Dr Kiz zaključuje da bi podrška ovim aktivnostima mogla biti jednostavan i efikasan način za vlade da poboljšaju opšte blagostanje nacije.
Tagovi
