Ako ste primetili da su vam se bore iznenada nagomilale, da osećate sve intenzivnije bolove ili da ste skoro preko noći ostarili, postoji naučno objašnjenje. Najnovija istraživanja su pokazala da starenje nije spor i ujednačen proces, već da uključuje najmanje dva ubrzana naleta.

Studija, koja je pratila na hiljade različitih molekula kod ljudi starosti između 25 i 75 godina, otkrila je da postoje dva velika talasa kada se telo ubrzano menja. To se dešava negde oko 44-te godine i ponovo u 60-oj.

Nalazi bi mogli da objasne zašto se nagli porast određenih zdravstvenih problema, uključujući muskuloskeletne probleme i kardiovaskularne bolesti, javlja u određenim godinama, prenosi Gardijan.

„Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena. Postoje neke zaista dramatične promene“, rekao je profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford i viši autor studije.

„Ispostavilo se da je sredina 40-ih vreme kada se dešavaju te dramatične promene, ali i rane 60-te. To smo primetili bez obzira na to koju smo klasu molekula posmatrali.“

U istraživanje je bilo uključeno 108 dobrovoljaca, koji su svakih nekoliko meseci davali uzorke krvi i stolice i briseve kože, usne duplje i nosa, u periodu između jedne i skoro sedam godina. Istraživači su analizirali 135.000 različitih molekula (RNA, proteini i metaboliti) i mikroba (bakterije, virusi i gljivice koje žive u crevima i na koži učesnika).

Većina molekula i mikroba nije se menjala postepeno, hronološki. Naučnici su tražili periode kada se molekuli najviše menjaju i otkrili su da se ove transformacije dešavaju u srednjim 40-im i ranim 60-im godinama.

Naglo starenje u srednjim 40-im nije bilo nešto što su naučnici očekivali, i prvo su ga povezivali sa perimenopauzalnim promenama kod žena. Međutim, rezultati su pokazali da se slične promene dešavaju i muškarcima u istom periodu.

„Iako menopauza ili perimenopauza mogu dosta da promene tela žena u srednjim 40-im godinama, postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena“, rekao je dr Ksiaotao Šen, bivši postdoktorski naučnik.

Prvi talas promena uključuje molekule povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima i sposobnošću metabolizma kofeina, alkohola i lipida. Drugi talas promena uključuje molekule koji regulišu imunitet, metabolizam ugljenih hidrata i funkciju bubrega.

Molekuli povezani sa starenjem kože i mišića promenili su se u obe navedene vremenske tačke.

Prethodno istraživanje je tvrdilo da kasniji skok u starenju može da se dogodi oko 78. godine, međutim, najnovija studija to nije mogla da potvrdi jer su najstariji učesnici imali 75 godina.

Ono što se poklapa sa prethodnim dokazima, jeste tvrdnja da se rizik od mnogih bolesti povezanih sa starenjem ne povećava postepeno. Rizik od Alchajmerove i kardiovaskularnih bolesti naglo raste nakon 60-te godine.

Moguće je da su neke od promena povezane sa načinom života i ponašanja . Na primer, promena u metabolizmu alkohola može da poveća potrošnju u srednjim 40-im, što može da bude stresan period života.

Naučnici kažu da ovi nalazi mogu da budu korisni, jer ljudi mogu da intervenišu u trenucima kada se brže stari.

„Verujem da možemo da prilagodimo svoj životni stil dok smo još zdravi“, rekao je Snajder.

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.